Naučnici na Institutu La Jolla za imunologiju (LjI) našli su potencijalnu novu metu za lečenje Parkinsonove bolesti. Njihovo novo istraživanje otkriva kako protein u ćelijama mozga može voziti Parkinsonov početak – i nudi moguće objašnjenje zašto je Parkinsonov mnogo češći kod muškaraca.
Poslednjih godina naučnici LjI su našli sve veće dokaze da autoimunitet igra ulogu u početku Parkinsonove bolesti. Njihova nedavna studija u časopisu Kliničke istrage pokazuje da se Pink1 čini da obeležava neke ćelije mozga za napad imunološkog ćelije.
„Ovo istraživanje nam omogućava da bolje razumemo ulogu imunološkog sistema u Parkinsovoj bolesti“, kaže Lji profesor Alessandro Sette, Dr.Biol.Sci., Stariji autor nedavne studije.
Pink1 znači nikakvu štetu. Protein zapravo pomaže u mozgalnim ćelijama da regulišu svoju mitohondriju – ćelijske strukture koje daju energiju za ćeliju. Istraživači su otkrili da neki ljudi sa Parkinsonovom bolešću imaju T ćelije koje pogrešno vide Pink1 kao crvenu zastavu. Ove ćelije mogu da ciljaju ćelije mozga koji izražavaju Pink1, doprinoseći upali i smrt ćelija mozga.
Novo istraživanje može pomoći da objasni zašto je Parkinsonova bolest dvostruko više od muškaraca kao kod žena. Tim LjI otkrio je da su muškarci sa Parkinsonovom bolešću imali šestostruk porast T ćelijama Special T Pink1, u poređenju sa zdravim učesnicima muške studije. Žene sa Parkinsonovom bolešću pokazale su samo 0,7 puta povećanja ćelija Special T Pink1, u poređenju sa zdravstvenim učesnicima studija žena.
„Razlike u seksu u T ćelijama su bile veoma, veoma upečatljive“, kaže se userti. „Ovaj imuni odgovor može biti komponenta zašto vidimo seks razliku u Parkinsonovoj bolesti.“
Ove ćelije ciljane TRING1 ciljanje mogu se takođe pokazati vrednim kao biomarker Parkinsonove bolesti, što je omogućavajući ranijom dijagnozom kod pacijenata koji rizikuju da razviju neurodegenerativnu bolest, kaže Cecilia Lindstam Arlehamn, str.h.d., koji je u LjI-u suošilo istraživanje. Studiranje T ćelija odgovora na Pink1 takođe može voditi razvoj terapije nove Parkinsonove bolesti.
„Mogli bismo potencijalno razviti terapije da blokiramo ove T ćelije, sad kada znamo zašto ćelije ciljaju u mozak“, kaže Lindstam Arlehamn.
Pink1 nije jedini važan cilj T ćelija ili „antigen“ kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Prethodno istraživanje koje vodi Sette i Lindestam ARLEHAMN pokazalo je da mnogi pacijenti pacijenti Parkinsonove bolesti imaju T ćelije koje ciljaju protein koji se zove alfa-sinuklein. Ovaj odgovor će ćelije bio je povezan sa upalom u mozgu i početak Parkinsonove bolesti.
Ali ne svi pacijenti Parkinsonova pokazuju ovaj odgovor T ćelija na alfa-sinuklein, tako da su istraživači LjI-a proširili njihov lov na dodatne antigene koji bi mogli pokrenuti štetne autoreAktivne odgovore T ćelije T-a u ljude sa Parkinsonovom bolešću.
Novo istraživanje sugerira Pink1 je jedan takav antigen, ali istraživači se tamo ne zaustavljaju. Sette kaže da naučnici tek počinju da dobijaju potpunu sliku kako Parkinsonova počinje.
„Moramo proširiti da izvršimo više globalne analize progresije bolesti i razlike u seksu – s obzirom na sve različite antigene, ozbiljnije bolesti i vremenom od početka bolesti“, kaže se udesno.
