U Škotskoj se vekovima nije čuo vukov zavijanje, ali istraživači smatraju da je vreme za povratak ovih predatora. Njihove simulacije sugerišu da bi to moglo obnoviti šume i smanjiti ugljen-dioksid u atmosferi. Vukovi su potpuno istrebljeni
Vukovi (Canis lupus) su nestali iz Škotske zbog intenzivnog lova, a poslednji vuk je navodno ubijen pre oko 250 godina. U to vreme, Jakobitska pobuna iz 1745. godine značajno je promenila korišćenje zemljišta u zemlji. Šume su se krčile, a uspostavljeni su veliki lovački posedi.
Istrebljenje ovog vrhunskog predatora poremetilo je čitave ekosisteme šuma, jer su se populacije njegovih plena, crvenih jelena (Cervus elaphus), nekontrolisano povećale. Procene sugerišu da trenutno ima do 400.000 crvenih jelena koji uništavaju mlade sadnice drveća koje bi, u odsustvu jelena, moglo da raste u šume. Danas, domaće šume u Škotskoj pokrivaju manje od 4% površine, što je jedan od najnižih nivoa u Evropi.
Ovo je klasičan primer predatora kao ‘ključne’ vrste: kamen u luku koji drži celu strukturu na okupu. U SAD-u, ponovna introdukcija vukova u nekoliko nacionalno upravljanih ekosistema bila je uspešna, najpoznatije u Nacionalnom parku Yellowstone.
Teoretski, vraćanje vukova u divljinu Škotske trebalo bi da pomogne u smanjenju broja jelena, dajući šumama priliku za oporavak. „Postoji sve veće priznanje da se krize klime i biodiverziteta ne mogu upravljati izolovano,“ kaže vodeći autor i ekolog Dominik Spraklen sa Univerziteta u Lidsu.
Simulacije naučnika sugerišu da bi ponovna introdukcija u četiri ključne oblasti Škotske mogla dovesti do populacije od oko 167 vukova, što bi bilo dovoljno da smanji gustinu populacije jelena na samo četiri po kvadratnom kilometru za samo dve decenije. Svaki vuk, procenjuju, ima potencijal da vrati dovoljno šume da apsorbuje 6.080 metričkih tona CO2 svake godine.
Proširenje domaćih šuma moglo bi da apsorbuje 100 miliona metričkih tona ugljen-dioksida tokom 100 godina, sugeriše njihov model, „dovoljno da doprinese nacionalnim klimatskim ciljevima“. „Veliko proširenje šuma, olakšano povratkom vukova, može doprineti nacionalnim klimatskim ciljevima i pružiti potencijalne ekonomske koristi vlasnicima zemljišta i zajednicama kroz finansiranje ugljen-dioksida,“ pišu autori.
Međutim, postoje opravdane brige o bezbednosti koje treba razmotriti – ovo je veoma kontroverzna tema, i to s dobrim razlogom. „Sukobi između ljudi i divljih životinja, posebno mesoždera, su česti i moraju se rešavati kroz javne politike koje uzimaju u obzir stavove ljudi kako bi ponovna introdukcija bila uspešna,“ kaže ekolog i farmer Li Šofild, koji je koautor rada.
Istraživači veruju da će lekcije naučene iz ponovnih introdukcija vukova u SAD-u i Evropi pomoći u ovom slučaju; i, iako se ne može poreći osnova za zastrašujuću reputaciju vukova, kolaps ekosistema i ekstremne klimatske promene su daleko od bezopasnih alternativa. „Ova značajna apsorpcija ugljen-dioksida i potencijalna finansijska korist vezana za ponovnu introdukciju vukova može uticati na perspektive vlasnika zemljišta i upravitelja zemljišta u vezi sa velikim mesožderima,“ piše tim.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Ecological Solutions and Evidence.
