Ustavni sud Bosne i Hercegovine doneo je odluku kojom je usvojio zahtev Denisa Bećirovića, člana Predsedništva BiH i privremeno stavio van pravne snage Zakon o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne RS-a, koji je stupio na snagu 1. februara 2025.
Odlukom o privremenoj meri Ustavni sud je, između ostalog, privremeno stavio van pravne snage Zakon o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne („Službeni glasnik Republike Srpske“ broj 4/25). Odluka stupa na snagu odmah i proizvodi pravno delovanje od 1. februara 2025. godine do donošenja konačne odluke Ustavnog suda BiH o podnesenom zahtevu.
U obrazloženju je, između ostalog, istaknuto:
U konkretnom slučaju Ustavni sud zapaža da Zakon o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne omogućava da se uz isticanje grba i zastave RS kao entiteta i izvođenje himne RS ističu grbovi i zastave i izvode himne stranih država. Primena Zakona o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne podrazumeva da se na svim javnim ustanovama RS, osim simbola RS, mogu isticati i simboli stranih država. Navedeno implicira na zaključak da javna vlast u RS može, u skladu sa Zakonom o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne, preduzeti konkretne korake na postavljanju i isticanju simbola stranih država na svim javnim institucijama uz postojeće simbole entiteta RS. Takođe, prema tom zakonu, simboli stranih država se, pored grba RS, mogu koristiti i na pečatima i štambiljima koje koristi javna vlast u RS i sl.
Ustavni sud zapaža da propisi koji se odnose na upotrebu simbola predstavljaju jednu od najvažnijih oblasti regulisanja u svakoj državi jer su simboli izraz suvereniteta, identiteta i ustavnog poretka određene države ili njenog dela, te se oni istovremeno koriste i u međunarodnim odnosima.
Ustavni sud, ne prejudicirajući odluku o meritumu ovog zahteva za ocenu ustavnosti, ukazuje da se omogućavanje isticanja simbola stranih država može tumačiti kao stvaranje pravnog okvira koji narušava suverenitet i teritorijalni integritet BiH na jednom delu njene teritorije, što može imati dugoročne posledice po ustavni poredak. U takvoj situaciji, isticanje simbola stranih država uz simbole entiteta, sa ili bez istaknutih simbola države Bosne i Hercegovine, može stvoriti privid nepostojanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti Bosne i Hercegovine. U tom pogledu, Ustavni sud naglašava da je u članu 6. Preambule Ustava Bosne i Hercegovine izražena opredeljenost za „suverenitet, teritorijalni integritet i političku nezavisnost Bosne i Hercegovine u skladu s međunarodnim pravom“. Ustavni sud, zato, smatra da postoje valjane sumnje da bi osporeni zakon mogao narušiti ustavni poredak i političku stabilnost Bosne i Hercegovine, što je u ovoj fazi dovoljno da se utvrdi postojanje „dokazive tvrdnje“ za mogućnost nastupanja neotklonjivih štetnih posledica kao uslova da bi Ustavni sud usvojio zahtev za privremenu meru.
Ustavni sud smatra da preduzimanje bilo kakvih radnji na osnovu osporenog zakona i pre odlučivanja o meritumu ovog predmeta može biti percipirano kao čin paralelne spoljne politike. Zbog toga, moguće je nastupanje štetnih posledica i u međunarodnim odnosima ako bi se u RS isticali ili koristili simboli stranih država u javnosti i na službenim dokumentima, i to van onoga što predstavlja službenu spoljnu politiku Bosne i Hercegovine. Osim toga, imajući u vidu prošlost u Bosni i Hercegovini, nesporno je da pitanje upotrebe simbola stranih država od entiteta RS predstavlja osetljivo pitanje, zbog čega bi primena takvog zakona potencijalno mogla izazvati političke napetosti unutar BiH i dodatno pogoršati odnose između entiteta i državnih institucija. U ovim okolnostima, Ustavni sud zaključuje da postoji hitnost koja opravdava donošenje privremene mere.
Na kraju, u slučaju da Ustavni sud utvrdi nesaglasnost spornog Zakona o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne s Ustavom Bosne i Hercegovine, posledice primene takvog zakona zahtevale bi i skidanje simbola stranih država s javnih institucija u RS, odnosno uklanjanje pečata i štambilja sa simbolima stranih država na dokumentima koje je overavala javna vlast RS, što bi dovodilo u pitanje načelo pravne sigurnosti i valjanosti takvih dokumenata. To bi svakako, prema mišljenju Ustavnog suda, izazvalo štetne posledice i u međunarodnim odnosima koje bi se efikasno mogle izbeći privremenim stavljanjem van snage tek usvojenog Zakona o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne. Naime, sporni Zakon o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne je stupio na pravnu snagu nedavno, 1. februara 2025. godine. Stoga, privremeno obustavljanje njegove primene bi, svakako, izazvalo manje štete nego otklanjanje posledica primene takvog zakona u slučaju da Ustavni sud usvoji zahtev za ocjenu ustavnosti.
Ova odluka Ustavnog suda u BiH „stiže“ neposredno pred dvodnevnu posetu predsednika Republike Srbije Aleksandar Vučića Republici Srpskoj, 13. i 14. februara 2025. godine gde će prisustvovati svečanoj Akademiji povodom obeležavanja Sretenja. Kako je najavljeno iz kabineta predsednika Srbije tokom boravka u Republici Srpskoj, predsednik Vučić sastaće se sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i prisustvovati dodeli odlikovanja zaslužnim pojedincima i organizacijama.
Podsećamo, član Predsedništva BiH Denis Bećirović podneo je zahtev za ocenu ustavnosti spornog zakona ranije, ističući da zakon predstavlja antiustavni i antidejtonski akt koji ozbiljno podriva suverenitet i teritorijalni integritet BiH. Bećirović je takođe upozorio na to da se zakon temelji na merama donesenim u okviru tzv. svesrpskog sabora, čime se dodatno narušavaju temelji Opštog okvirnog sporazuma za mir u BiH.
Ustavni sud BiH je još 2006. godine utvrdio neustavnost sličnog zakona u RS-u, a Bećirović je istakao kako svaki pokušaj njegovog ponovnog usvajanja predstavlja ozbiljan izazov za vladavinu prava u BiH.
