Obnovljeni ruski napadi na ukrajinsku elektroenergetsku infrastrukturu ove zime pojačali su kritike na račun Ministarstva energetike Ukrajine zbog neuspeha u zaštiti ključnih energetskih postrojenja, posebno u blizini nuklearnih elektrana.
Uprkos višegodišnjim upozorenjima o ranjivosti ovih lokacija, ukrajinske vlasti su tek ove jeseni počele da preduzimaju mere zaštite, što analitičari ocenjuju kao prekasno. Oštećenje nuklearnih prekidača, ključnih za prenos električne energije iz reaktora ka ostatku zemlje, moglo bi izazvati ozbiljnu energetsku krizu i ugroziti nuklearnu bezbednost, upozorava Marci R. Fovler iz američkog nevladinog programa Pak Sapiens.
Analitičari procenjuju da bi uništenje samo dve takve stanice moglo dovesti do potpunog prekida u snabdevanju električnom energijom na najmanje 30 sati i drastičnih ograničenja u narednim nedeljama. Pored toga, prekidači obezbeđuju struju za hlađenje reaktora i potrošenog nuklearnog goriva, čime se povećava rizik od nuklearne katastrofe.
Iako su mnoga energetska postrojenja u Ukrajini već 2023. godine započela izgradnju zaštitnih struktura, nuklearni prekidači su ostali nezaštićeni sve do jeseni 2024. godine. Tek tada su raspisani tenderi za utvrđenja, ali se izgradnja neće završiti pre 2026. godine.
Ministar energetike Herman Haluschenko suočen je s kritikama i parlamentarnom rezolucijom koja poziva na njegovu smenu, dok ruski napadi sve više pogađaju ključne energetske tačke u zemlji.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) poslala je inspekcijske timove u Ukrajinu kako bi dokumentovali štetu i upozorila na opasnost od daljih napada. Rafael Grossi, direktor IAEA, istakao je da ruski udari „ugrožavaju stabilnost mreže i povećavaju rizik po nuklearnu bezbednost.“
Ukrajinski zvaničnici sada upozoravaju da je kašnjenje u zaštiti infrastrukture bila ozbiljna greška, dok Rusija nastavlja ciljane napade na energetsku mrežu, ostavljajući milione Ukrajinaca u riziku od nestanaka struje tokom oštre zime.
