Prema novoj studiji objavljenoj 2. januara u časopisu Blood, smanjenje doze deksametazona tokom indukcije za pacijente sa novo dijagnostikovanom višestrukom mijelomom (NDMM) ne utiče negativno na preživljavanje, što pruža novo uvide u pristup lečenju ove bolesti.
Istraživanje, koje je sprovedeno od strane doktora Rahula Banerjee-a i njegovih kolega sa Fred Hutchinson centra raka u Sijetlu, analiziralo je podatke iz SAMO-0777 i SMOG-1211 studija. Ove studije su istraživale primenu lenalidomida i deksametazona, sa ili bez bortezomiba i elotuzumaba. Pacijenti su bili podeljeni u dve grupe na osnovu doze deksametazona: grupa sa punom dozom (FD-DEKS) i grupa sa smanjenom dozom (LD-DEKS).
Istraživači su ustanovili da nisu bilo značajnih razlika u preživljavanju bez napredovanja bolesti (PFS) ili ukupnom preživljavanju (OS) između grupa sa punom dozom i smanjenom dozom deksametazona. U multivarijantnim modelima, prediktori za PFS i OS bili su starost pacijenata (70 godina ili više) i prisustvo trombocitopenije.
Ovaj rezultat sugeriše da smanjenje doze deksametazona ispod 40-60 mg nedeljno može biti uobičajena i bezbedna praksa, čak i unutar kliničkih ispitivanja. Iako se smanjenje doze često primenjuje zbog toksičnih efekata, ovo istraživanje pokazuje da ono ne negativno utiče na osnovne ishode preživljavanja.
Autori studije pozivaju na dalja istraživanja koja bi trebala prospektivno ispitati strategije smanjenja doze deksametazona, bilo na početku lečenja ili nakon nekoliko ciklusa lečenja, kako bi se bolje razumeli efekti ovog pristupa na dugoročne ishode pacijenata.
