„Radnici i njihova prava nisu tema ni u društvu, ni u politici, ni u medijima. A radnici žive u prekarijatu, obespravljeni antiradničkim zakonima, nezaštićeni od države, u prenapregnutom sistemu rada, legalizovanog mobinga, u stalnoj trci za zaradom i permanetnom strahu od neizvesnog sutra. A pravo na rad, zaštitu i bezbednost na radu, adekvatnu zaradu i odmor je elementarna, primarna i prioritetna osnova iz koje proizilaze, od koje zavise i bez kojih nema i svih drugih ljudskih prava“, upozorila je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, pozivajući državu da se – osvesti.
Dan ljudskih prava, 10. decembar obeležavamo u dramatičnim okolnostima sveopšte krize, ratova u kojima živote gube stotine hiljada mladića, nedužnih civila, dece, suludih ideologija i politika, sveopšte i potpune polarizacije, rušenja svih civilizacijskih vrednosti i armagedona koji nije više filmski scenario, već tragična realnost što ne samo da ugrožava već i obesmišljava najprirodnije, prvo i iskonsko ljudsko pravo, pravo na život, ukazala je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata.
Neprirodna i nasilna globalizacija, potrošačko društvo dovedeno do apsurda, pojedinačni, društveni i državni egoizam, a pre svega spinovanje do apsurda i agresivno nametanje i stavljanja na pijedestal seta krajnje upitnih prava iz „agende zapadne obale“ kao primarne i prioritetne opšte, navodi ASNS – univerzalne vrednosti savremenog sveta doveli su do zaborava, zanemarivanja i permanentnog kršenja prava od kojih bukvalno zavisi ljudski život kako pojedinca, tako i porodice, a pre svega, prava na rad, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i iznad svega fundamentalnog prava na život.
Svetska kriza je, dodaje se, u potpunosti ogolela i razbila iluzije o globalnom svetu inkluzije i društvu kvazi novih građanskih i pojedinačnih sloboda i jasno pokazala da su osnovne tradicionalne vrednosti nezamenjive i osnova na kojima jedino može da počiva i da se gradi održivo društvo empatije, solidarnosti i socijalne pravde.
U našem društvu su devalvirane, ruinirane i unižene sve vrednosti, navodi se u saopštenju – počev od porodice, obrazovanja, znanja, empatije, elementarnih ljudskih odnosa, gde više ne postoje autoriteti ni roditelja, ni profesora, ni stručnjaka, „gde svakodnevno gledamo kako se uništava stručni autoritet i lični integritet mislećih ljudi i to zarad jeftinog politikanstva ili lajkova na društvenim mrežama, gde nauku menja Vikipedija, a relevantne činjenice površnost, kvazi zabrinutost i negacija opšteg smera i papagajskog ponavljanja fraza u koje ne veruju ni oni koji ih deklamuju“.
„I od silne brige dežurnih zaštitnika prava opšteg smera i ličnog interesa niko se ne seti prava radnika, prava njihovih porodica, njihove dece, valjda to nije dovoljno fancy, a ni probitačno. Jednostavno radnici i njihova prava nisu tema ni u društvu, ni u politici , ni u medijima. A radnici žive u prekarijatu, obespravljeni antiradničkim zakonima, nezaštićeni od države, u prenapregnutom sistemu rada, legalizovanog mobinga, u stalnoj trci za zaradom i permanetnom strahu od neizvesnog sutra. A pravo na rad, zaštitu i bezbednost na radu, adekvatnu zaradu i odmor je elementarna, primarna i prioritetna osnova iz koje proizilaze, od koje zavise i bez kojih nema i svih drugih ljudskih prava“, upozorava sindikat.
ASNS upozorava i zahteva od Države da se osvesti, da strategije, politike i mere targetira uravnoteženo i proporcionalno na ozbiljan, organizovan, posvećen i odgovoran način, „a primaran i suštinski cilj mora da bude briga za radnike, zaštitu njihovih prava, fer zarade, dostojanstvo radnika i rada jel od toga zavise i sva druga elementarna ljudska prava i slobode, a pre svega život građana i opstanak i kohezija našeg duboko podeljenog društva“.
