Nedavni izveštaji sa jugozapadnog dela Demokratske Republike Kongo ukazuju na pojavu „misteriozne bolesti“ koja je odnela živote između 67 i 143 ljudi u periodu od dve nedelje. Simptomi ove bolesti podsjećaju na grip, uključujući groznicu, glavobolju, kašalj i anemiju.
Stručnjaci su istakli da su žene i deca najviše pogođeni ovom nepoznatom bolešću, ali detalji o njoj su još uvek oskudni. Zdravstveni zvaničnici u DRC-u sprovode hitnu istragu kako bi utvrdili uzrok ovog smrtonosnog izbijanja. Početno istraživanje obuhvata pretpostavku da bi uzrok mogao biti neka od endemskih bolesti poput malarije, denga ili čikungunje.
Međutim, identifikacija uzroka nailazi na izazove zbog nedostataka u dijagnostičkim kapacitetima i poteškoćama u prikupljanju, transportu i testiranju uzoraka. U zemljama s ograničenim resursima poput DRC-a, većina kliničkih laboratorija može testirati samo poznate patogene, dok su kapaciteti i kvalitet pojedinih laboratorija često ograničeni.
Otkrivanje retkih patogena zahteva slanje uzoraka u specijalizovane laboratorije koji mogu sprovesti specifične testove kao što je sekvenciranje gena. Međutim, ovo može zahtevati slanje uzoraka u inostranstvo, što može biti problematično zbog pitanja pravedne raspodele koristi od takvih informacija.
Važan prioritet za zdravstvene vlasti je razumevanje opsega i ozbiljnosti ovog izbijanja. Visoka stopa smrtnosti i broj obolelih predstavljaju zabrinutost, ali tačan obim izbijanja je teško odrediti jer svi zaraženi možda neće biti identifikovani.
Nedostatak informacija o uzroku, širenju i broju zaraženih otežava procenu pretnje koju ova situacija predstavlja. Ovo nije izolovan incident, budući da su izbijanja novih zaraznih bolesti prisutna već godinama.
Klimatske promene, demografske promene, urbanizacija i krčenje šuma doprinose prenosu infekcija sa životinja na ljude, što dodatno komplikuje situaciju. Svetski nadzor nad zaraznim bolestima suočava se s izazovima, a praćenje i kontrola bolesti je fragmentirana na globalnom nivou.
U zemljama sa ograničenim resursima, mnoge oblasti mogu biti zanemarene ili se bolesti detektuju kasno. Nedostatak resursa, obučenog osoblja i standardizovanog izveštavanja predstavljaju ozbiljne prepreke u borbi protiv zaraznih bolesti.
Jedna od inicijativa Svetske zdravstvene organizacije je inicijativa 7-1-7, koja postavlja ciljeve za brzu reakciju na zarazne bolesti. Ipak, postoje izazovi u sprovođenju ovakvih inicijativa, a bolja integracija i koordinacija postojećih sistema nadzora mogu biti ključni u efikasnoj borbi protiv epidemija.
