Naučne veze između stotina ruskih naučnika i Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) su zaustavljene, saopštio je u nedelju švajcarski istraživački centar, navodeći svoju odluku da raskine 60-godišnji sporazum o saradnji sa Moskvom.
CERN je, kojim upravljaju svoje 24 zemlje članice, suspendovao status posmatrača Rusije u martu 2022. ubrzo nakon eskalacije sukoba u Ukrajini. Prošlog decembra, organizacija je saopštila da neće produžiti sporazume, „zajedno sa svim povezanim protokolima i dodacima“, koje je imala sa Rusijom i bliskim saveznikom Belorusijom nakon što su dogovori istekli 30. novembra.
U septembru je portparol istraživačkog centra rekao da će odluka uticati na do 500 naučnika povezanih sa ruskim institucijama i oko 15 beloruskih naučnika.
„CERN je međunarodna organizacija, ali nije ostrvo. Nije prihvatljivo podržavati naučna istraživanja kada se vode ratovi između zemalja koje su nekada imale osoblje koje je zajedno radilo u CERN-u“, rekao je tada portparol, dodajući da su sve aktivnosti obustavljene ubrzo nakon početka vojne operacije Moskve protiv Kijeva.
Savetnik za obrazovanje i nauku Kremlja Andrej Fursenko rekao je u subotu da strani naučnici žele da nastave saradnju sa ruskim istraživačima u okviru CERN-a. Zvaničnik je za RIA Novosti rekao da je odluka doneta „na nivou vlade“ i pod „intenzivnim pritiskom Ukrajine“, koja ima status pridružene države članice u organizaciji. Fursenko je rekao da je za predlog da se održi sporazum sa Rusijom nedostajao samo jedan glas od članova CERN-a.
Moskva je taj korak ocenila kao politizovan, diskriminatoran i neprihvatljiv. U martu je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla da zapadne sile povećavaju pritisak na Rusiju u „oblasti fundamentalne nauke“.
CERN je počeo da sarađuje sa SSSR-om još 1964. godine, iako ni Sovjetski Savez ni Rusija nikada nisu bili punopravni članovi. Rusija je podnela zahtev za pridruženo članstvo 2012. godine, ali je šest godina kasnije povukla zahtev. Ima status posmatrača od 1991. godine.
Rusija je finansijski doprinela istraživačkom centru i pomogla u izgradnji Velikog hadronskog sudarača, najvećeg i najmoćnijeg akceleratora čestica na svetu, koji je ostvario svoje prve sudare 2010. godine. Kolajder je omogućio naučnicima da potvrde postojanje Higsovog bozona, čestice koja daje masu drugim česticama kao što su elektroni i kvarkovi.