Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum izjavila je u četvrtak da je uverena da se tarifni rat sa Sjedinjenim Državama može izbeći.
Ali njena izjava — dan nakon što je imala telefonski razgovor sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom — nije jasno pokazala ko je šta ponudio.
„Neće biti potencijalnog rata za carine“, rekla je Šejnbaum na pitanje o tom pitanju na njenom dnevnom jutarnjem brifingu.
Tramp je u sredu napisao da je Šejnbaum pristao da zaustavi neovlašćenu migraciju preko granice u Sjedinjene Države. Ona je istog dana na svojim nalozima na društvenim mrežama napisala da su „migranti i karavani zbrinuti pre nego što stignu do granice“.
Ali da li je to bilo obećanje, obećanje ili obična izjava o stvarnosti ostaje nejasno. Poslednjih godina, migranti koji nisu mogli da dobiju dozvolu da pređu Meksiko udružili su se u karavane kako bi pešačili ili stopirali na sever prema američkoj granici, tražeći sigurnost u brojkama.
U stvari, osim prvih karavana 2018. i 2019. — kojima su obezbeđeni autobusi da se voze delom na severu — nijedan karavan nikada nije stigao do granice hodajući ili stopirajući na bilo koji kohezivan način.
Meksička policija i migracioni agenti su godinama meksička policija i migracioni agenti često blokirali, uznemiravali ili sprečavali migrantske karavane da se voze. Takođe su često hvatani ili vraćani u područja blizu granice sa Gvatemalom. Dakle, čini se da Šeinbaumova izjava odražava stvarnost koja je već neko vreme istinita.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u četvrtak da se nada da će Tramp ponovo razmisliti o svom planu za uvođenje carina Meksiku i Kanadi, rekavši da bi to moglo da „pokvari“ odnose sa bliskim saveznicima.
„Nadam se da će ponovo razmisliti. Mislim da je to kontraproduktivna stvar“, rekao je on novinarima u Nantuketu u Masačusetsu.
Tramp je ranije zapretio da će uvesti carine od 25 odsto na uvoz iz Meksika i Kanade dok te zemlje na zadovoljavajući način ne zaustave ilegalnu imigraciju i protok ilegalnih droga kao što je fentanil u Sjedinjene Države. On je takođe rekao da će se kineski uvoz suočiti sa dodatnim carinama od 10 odsto dok Peking ne obustavi proizvodnju materijala koji se koriste za pravljenje fentanila.
Uprkos Šejnbaumovom samopouzdanju — ona je telefonski razgovor sa Trampom opisala kao „odličan“ — mnogi Meksikanci brinu da bi američke tarife mogle da utiču na širok spektar kultnih meksičkih proizvoda i da ugroze čitave regionalne ekonomije.
U zapadnom Meksiku, nijedan usev ne donosi prihod za toliko malih uzgajivača kao što je avokado, a Meksiko je glavni snabdevač voća za američko tržište. Ali uzgajivači avokada, berači i pakeri zabrinuti su da će potrošači u SAD, suočeni sa 25% višim cenama, možda jednostavno preskočiti gvakamole.
A ranije ove nedelje, Šejnbaum je rekla da Meksiko priprema listu uzvratnih carina ako Tramp nastavi sa svojim planovima za uvozne carine.
Ako bi se Meksiko, Kanada i Kina suočile sa dodatnim tarifama koje je Tramp predložio na svu robu uvezenu u Sjedinjene Države, to bi moglo biti otprilike jednako naplati poreza od 266 milijardi dolara, što je broj koji ne pretpostavlja bilo kakve poremećaje u trgovini ili uzvratne poteze drugih zemalja. .
Troškove tih poreza verovatno bi snosile američke porodice, uvoznici i domaće i strane kompanije u vidu viših cena ili nižeg profita.
