Mladi u Srbiji se sve teže osamostaljuju, a postoji niz prepreka koje ih u tome sprečavaju. Sve je manje onih koji se odlučuju da studiraju, pretežno iz finasijskih razloga, a oni koji se na to ipak odluče, ostaju da žive sa roditeljima ili se bore za mesto u domu, gde uslovi nisu na zavidnom nivou, kažu za Novu ekonomiju u Krovnoj organizaciji mladih (KOMS).
Menadžerka programa KOMS-a Gordana Adamov kaže da prema istraživanjima koja je sprovodila ova organizacija, oko 20 odsto mladih odustaje od daljeg školovanja jer nema dovoljno sredstava, dok 32 odsto njih tokom studija odustane kako bi izdržavali sebe ili porodicu.
– Mladi u Srbiji nakon završenih studija, u proseku dve godine traže prvi posao. Za prvi posao traži se neko veliko iskustvo, iako prvo radno iskustvo mladi najčešće dobijaju samo preko neplaćenih praksi, rekla je Adamov.
Ona je dodala da postoji „niz aspekata koji mladima otežava da se osamostale, poput cena hrane i stanova, kao i da tek devet odsto mladih zarađuje sumu novca za koju većina smatra da je dovoljna za dobar život – 130 hiljada dinara i više”.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2023. godinu kažu da je visokoobrazovne ustanove na svim nivoima i godinama studija ukupno upisalo 248.508 studenata, a broj dostupnih mesta u studentskim domovima ostaje svega 17.270, što je 6,9 odsto od ukupnog broja aktivnih studenata.
Međutim, pravo na život u studentskom domu nemaju svi, a oni koji ga imaju, moraju da ispunjavaju niz uslova poput broja datih ispita, proseka i naravno budžetskog finansiranja studija.
Pravo na studentski dom u Srbiji nemaju mladi koji žive na teritoriji grada u kojoj se nalazi visokoobrazovna ustanova.
