Budućnost Evropske unije je stavljena pod znak pitanja, po rečima visokog diplomate Žozepa Borela, koji je istakao da se Unija suočava sa više izazova istovremeno. Borel je naglasio da EU više ne može da se osloni na podršku Sjedinjenih Američkih Država u oblasti odbrane.
U svom osvrtu na globalnu bezbednost, Borel je upozorio na ključna pitanja koja prete stabilnosti, uključujući sukobe u Ukrajini, Gazi i Africi. On je istakao da su nedavni događaji samo potvrdili opasnost u kojoj se nalazi Evropa, naglašavajući da se geopolitičko okruženje pogoršava.
Diplomata je takođe istakao da je neizvesnost u vezi sa američkom posvećenošću evropskoj bezbednosti postala izraženija, posebno imajući u vidu reizbor Donalda Trampa. Borel je pozvao članice EU da ojačaju svoje odbrambene kapacitete, ističući da evropska bezbednost ne sme zavisiti isključivo od političkih promena u SAD.
Osim toga, upozorio je na ozbiljan rizik od jačanja koalicije „ostatka protiv Zapada“, posebno u kontekstu sukoba u Ukrajini. Pomenuti sukob, prema Borelu, može imati šire posledice u oblastima poput Sahela, gde bi povlačenje mirovnih snaga UN-a do kraja 2023. moglo doprineti jačanju spomenute koalicije.
Grupa BRIKS, koju čine Rusija, Indija, Kina, Brazil i Južna Afrika, takođe je bila predmet rasprave. Članovi ove grupe su se distancirali od uvođenja sankcija protiv Rusije u vezi sa sukobom u Ukrajini, zalažući se za diplomatsko rešenje. Pored toga, Rusija i Kina su produbile svoje ekonomske veze, nazivajući svoj odnos strateškim partnerstvom i ističući potrebu za pravednijim međunarodnim odnosima.
