Memorijalnom centru Srebrenica-Potočari, Spomen-obeležje i mezarje žrtava genocida 1995. godine, Vlada Kraljevine Holandije isplatiće milion evra. Ova sredstva predviđena su za kontinuirani rad Centra na očuvanju sjećanja, obeležavanju genocida i unapređenju izgradnje mira, a rezultat su predloga Komisije za obeštećenje Srebrenice.
„Srebrenica će uvek ostati crna stranica u istoriji Holandije“, napisali su ministar odbrane Ruben Brekelmans i ministar spoljnih poslova Kaspar Veldkamp u pismu Donjem domu holandskog parlamenta. „Bosanski Srbi su počinili genocid 1995. godine u muslimanskoj enklavi, a za njenu zaštitu su bili zaduženi holandski plavi šlemovi“, prenose holandski mediji.
Od 2019. godine porodice ubijenih Bošnjaka mogu da apliciraju za odštetu preko nezavisne komisije. Taj program je sada završen. Prema rečima dvojice ministara, stiglo je ukupno 8.135 zahteva, od kojih je 2.374 odobreno. Ukupno je porodicama 612 žrtava isplaćeno preko 25 miliona evra. Komisija za obeštećenje apelovala je na vladu da pomogne u „naknadnoj brizi za širu zajednicu preživelih“ kako bi pomogla u procesu suočavanja sa genocidom.
Ova odluka je rezultat dugotrajnih priprema i razgovora Vlade Holandije i porodica žrtava, pojašnjava direktor Memorijalnog centra Emir Suljagić.
„Ova odluka nije samo znak priznanja naše misije, već i obaveza da zajedno s međunarodnom zajednicom radimo na očuvanju istine o genocidu u Srebrenici,“ izjavio je Suljagić.
Iskorak u ovom procesu zvanično je počeo 2022. godine, kada je bivša ministarka odbrane u Vladi Holandije u svom obraćanju u Potočarima izjavila: „Međunarodna zajednica nije pružila adekvatnu zaštitu. Kao deo te zajednice, vlada Holandije deli odgovornost za taj neuspeh. Zbog toga vam nudimo naše najdublje izvinjenje.”
Suljagić je istakao važnost kontinuiteta u suočavanju sa istinom i odgovornošću: „Ostali smo dosledni činjenicama. Nikada nismo krili odgovornost međunarodne zajednice i svih ključnih aktera iz jula 1995. godine“, naglasio je Suljagić.
Memorijalni centar je u poslednjih nekoliko meseci sproveo niz aktivnosti na programskoj saradnji sa univerzitetima i organizacijama u Holandiji, sa jasnom opredijeljenošću da nastavi zajednička istraživanja genocida u Srebrenici. Ove inicijative uključuju istraživačke projekte, izložbe i akademske konferencije koje jačaju veze između dve zemlje i podižu svest o genocidu na međunarodnom planu.
„Lekcije iz Srebrenice danas su važnije nego ikada za civilizovani svet. Genocid nad Bošnjacima Srebrenice deo je kolektivnog evropskog pamćenja i spada u mračna poglavlja evropske istorije. O njoj će učiti generacije koje dolaze, kao što će učiti o našoj borbi za slobodu. Zadržali smo ponos i dostojanstvo, a svaka saradnja koju smo ostvarili odvijala se pod našim uslovima. Mi smo vlasnici svoje priče i svoje istorije, imamo pravo da se borimo da budemo gospodari svoje budućnosti“, zaključio je Suljagić.
