Tokom svih 1.000 dana, Ukrajina je koristila sve raspoložive političke i diplomatske poluge u okviru UN da se suprotstavi sveobuhvatnoj ruskoj invaziji, kaže Sergij Kijslica, stalni predstavnik Ukrajine pri UN.
Kislica je naglasila da predsednik Volodimir Zelenski „igra ključnu ulogu u ovom procesu“ i sedam puta je govorio na sastancima Saveta bezbednosti i tri puta se obratio Generalnoj skupštini UN. U svojim govorima, predsednik je istakao potrebu da se Rusija smatra odgovornom za zločin agresije i ratnih zločina, kao i potrebu da se u Ukrajini postigne mir na osnovu Povelje UN i međunarodnog prava.
Kislica je napomenula da je zajedničkim naporima Ukrajine i njenih partnera na hitnom sastanku Saveta bezbednosti u februaru 2022. odlučeno da se sazove vanredna specijalna sednica Generalne skupštine UN, pošto je sam Savet bezbednosti paralizovan od strane Rusije, koja je zauzela mesto Sovjetskog Saveza kao stalna članica i eksploatiše pravo veta.
Na vanrednom zasedanju Generalne skupštine usvojeno je šest istorijskih rezolucija, a za četiri je glasalo više od 140 zemalja (ukupno 193 članice UN), podsetio je ambasador.
Nazivi usvojenih dokumenata, napomenuo je, govore sami za sebe. Govorili su o agresiji na Ukrajinu, humanitarnim posledicama agresije na Ukrajinu, suspenziji prava članstva Ruske Federacije u Savetu UN za ljudska prava, teritorijalnom integritetu Ukrajine: zaštiti principa Povelje UN, promovisanju kompenzacija i reparacija za agresiju na Ukrajina, principi Povelje UN koji su u osnovi sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini.
Pored toga, Generalna skupština svake godine usvaja rezolucije u vezi sa kršenjem ljudskih prava na privremeno okupiranim teritorijama, posebno na Krimu, koji ima „izuzetno važan politički i međunarodno pravni značaj“. GS je takođe glasala za rezoluciju „Bezbednost i bezbednost nuklearnih objekata Ukrajine, uključujući Zaporožsku NE“.
Kislica je rekla da je u martu 2022. godine osnovana Grupa prijatelja za odgovornost za agresiju na Ukrajinu, koja uključuje 50 država i EU. Grupa prijatelja služi kao forum za države koje rade na tome da Rusiju smatraju odgovornom za međunarodne zločine počinjene kao rezultat ruske invazije na Ukrajinu. Svake godine u septembru, tokom debata o opštoj politici Generalne skupštine UN, Grupa prijatelja održava događaj na nivou ministara spoljnih poslova o pitanju pozivanja agresora na odgovornost.
Oružane snage Rusije su već drugu godinu za redom uvrštene od strane generalnog sekretara UN na takozvanu listu srama (dodatak godišnjem izveštaju o deci u oružanim sukobima) za ubijanje i sakaćenje dece, kao i napadi na škole i bolnice u Ukrajini.
„Ovo je važno dostignuće“, rekla je Kislica, „jer je takva odluka generalnog sekretara bez presedana. Kroz istoriju, član Saveta bezbednosti UN, a kamoli stalni član, nikada nije bio uvršten na listu zlonamernih aktera. .“ Prema diplomati, to obično uključuje „najgore od najgorih“ – talibane, ISIS, Al-Šabab, Al-Kaidu, Mai-Mai.
U maju 2022. godine, UN i ukrajinska vlada potpisale su okvirni dokument čiji je cilj sprečavanje i reagovanje na seksualno nasilje u sukobu. Na osnovu tog papira izrađen je akcioni plan koji se sprovodi. Brojna tela UN aktivno pomažu vladi Ukrajine u pitanjima krivičnog gonjenja počinilaca, podrške žrtvama, sprovode odgovarajuću obuku za istražitelje, tužioce i sudije, pružajući tehničku, stručnu i komunikacijsku podršku.
Ukrajina je država osnivač UN i članica je te organizacije od 1945. Nakon što je Ukrajina proglasila nezavisnost, njeno učešće u aktivnostima UN prepoznato je kao jedan od prioritetnih pravaca spoljne politike države. Ukrajina je četiri puta birana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti, uključujući dva puta tokom nezavisnosti (2000-2001 i 2016-2017).
