Niko još nije uspeo da putuje kroz vreme – barem prema našim saznanjima – ali pitanje da li bi takav podvig bio teoretski moguć i dalje fascinira naučnike.
Kao što pokazuju filmovi kao što su Terminator, Doni Darko, Povratak u budućnost i mnogi drugi, kretanje kroz vreme stvara mnogo problema za osnovna pravila Univerzuma: ako se vratite u prošlost i sprečite roditelje da se sastanu, jer na primer, kako uopšte možete postojati da biste se vratili u prošlost?
To je monumentalno grebanje glave poznato kao ‘paradoks dede’, ali pre nekoliko godina student fizike Germain Tobar, sa Univerziteta Kvinslend u Australiji, razradio je kako da „kvadrira brojeve“ kako bi putovanje kroz vreme bilo održivo bez paradoksa.
„Klasična dinamika kaže da ako znate stanje sistema u određenom trenutku, to nam može reći celu istoriju sistema“, objasnio je Tobar još 2020.
„Međutim, Ajnštajnova teorija opšte relativnosti predviđa postojanje vremenskih petlji ili putovanja kroz vreme – gde događaj može biti i u prošlosti i u budućnosti sam za sebe – teorijski okrećući proučavanje dinamike naopačke.
Ono što proračuni pokazuju je da se prostor-vreme potencijalno može prilagoditi da bi se izbegli paradoksi.
Da koristimo aktuelni primer, zamislite putnika kroz vreme koji putuje u prošlost da bi zaustavio širenje bolesti – ako je misija bila uspešna, putnik kroz vreme ne bi imao bolest da se vrati u prošlost da bi porazio.
Tobarov rad sugeriše da će bolest ipak pobeći na neki drugi način, drugim putem ili drugom metodom, uklanjajući paradoks. Šta god da je putnik kroz vreme uradio, bolest se neće zaustaviti.
Tobarov rad nije lak za ne-matematičare da kopaju po njemu, ali on se bavi uticajem determinističkih procesa (bez ikakve slučajnosti) na proizvoljan broj regiona u prostorno-vremenskom kontinuumu, i pokazuje kako su obe zatvorene krive nalik vremenu (kako je Ajnštajn predvideo) može da se uklopi u pravila slobodne volje i klasične fizike.
„Matematika se proverava – a rezultati su stvar naučne fantastike“, rekao je fizičar Fabio Kosta sa Univerziteta Kvinslend, koji je nadgledao istraživanje.
Istraživanje je izgladilo problem sa još jednom hipotezom, da je putovanje kroz vreme moguće, ali da bi putnici kroz vreme bili ograničeni u onome što su radili, kako bi sprečili stvaranje paradoksa. U ovom modelu, putnici kroz vreme imaju slobodu da rade šta god žele, ali paradoksi nisu mogući.
Iako bi brojevi mogli da ispadnu, stvarno savijanje prostora i vremena da se uđe u prošlost ostaje neuhvatljivo – vremenske mašine koje su naučnici do sada osmislili su toliko visokokonceptivni da trenutno postoje samo kao proračuni na stranici.
Jednog dana bismo mogli stići tamo – Stiven Hoking je sigurno mislio da je to moguće – i ako to uradimo, onda ovo novo istraživanje sugeriše da bismo bili slobodni da radimo sa svetom šta smo želeli u prošlosti: on bi se prilagodio u skladu sa tim.
„Koliko god pokušavate da stvorite paradoks, događaji će se uvek prilagođavati sami sebi, kako bi se izbegla bilo kakva nedoslednost“, rekao je Kosta.
„Raspon matematičkih procesa koje smo otkrili pokazuju da je putovanje kroz vreme sa slobodnom voljom logično moguće u našem Univerzumu bez ikakvog paradoksa.“
