Francuska delegacija koja je u utorak sa predsednikom Emanuelom Makronom u poseti Maroku predstavila je planove za investicije u spornoj Zapadnoj Sahari kao deo šireg paketa sporazuma i partnerstava između dve zemlje.
Projekti u Dakhli i regionu Guelmim-Oued Noun su među inicijativama vrednim 10 milijardi evra (10,8 milijardi dolara) koje su najavljene tokom Makronove trodnevne posete Rabatu, koje uključuju sporazume o izgradnji i proširenju infrastrukture obnovljive energije i transporta širom Severnoafričkog Kraljevstva .
U 40-minutnom govoru u parlamentu Maroka, Makron je rekao da će promena francuske politike na spornoj teritoriji pomoći da se napiše novo poglavlje u bliskim, ali delikatnim odnosima između Francuske i bivše kolonije u kojoj zadržava duboke ekonomske veze.
„Sadašnjost i budućnost (Zapadne Sahare) leže u okviru marokanskog suvereniteta“, rekao je on publici u parlamentu Maroka.
Pozivajući se na julsko pismo koje je napisao kralju Muhamedu VI u kojem je objavio stav Francuske, Makron je nazvao plan Maroka da ponudi autonomiju – a ne nezavisnost – autohtonim Sahravima u regionu „jedinom“ osnovom za rešavanje višedecenijskog sukoba.
U narednom govoru na Međunarodnom univerzitetu u Rabatu, Makron je ponovo istakao da se nekoliko najavljenih projekata — uključujući one od strane francuske razvojne agencije AFD — nalazi na spornoj teritoriji.
Zapadna Sahara je bivša španska kolonija u severozapadnoj Africi koja je otprilike veličine Ujedinjenog Kraljevstva na koju polažu pravo i Maroko i front Polisario koji se zalaže za nezavisnost, koji je sa sedištem u Alžiru i upravlja delom zemlje koja se nalazi iza marokanskog izgrađen zid od peska.
Ujedinjene nacije smatraju tu teritoriju „nesamoupravnom“ i od posredovanja u prekidu vatre iz 1991. finansirale su mirovnu misiju osmišljenu da organizuje referendum za narod Sahravija kako bi se odredila budućnost regiona.
Nakon godina ćorsokaka oko toga kome bi bilo dozvoljeno da učestvuje u takvom glasanju, Maroko je 2007. otkrio plan da regionu ponudi autonomiju, ali ne i nezavisnost. požara 2020. godine, što je dovelo do onoga što su UN nazvali „neprijateljstvima niskog nivoa“ između dve strane.
Otprilike u to vreme, Maroko je podigao napore da pridobije podršku za svoj plan od svojih političkih i ekonomskih partnera. Iako je Francuska istorijski bila primarna stalna članica Saveta bezbednosti UN koja podržava tvrdnje Maroka, ona je zaostajala za zemljama uključujući Sjedinjene Države, Izrael i Španiju u podršci planu autonomije.
Polisario i njegovi saveznici, uglavnom Alžir, protestovali su protiv poteza Maroka i tvrdili da oni demografski i ekonomski transformišu spornu teritoriju dok sukob ostaje nerešen.
Francuske investicije će proširiti otisak Maroka na 80% teritorije pod njegovom kontrolom, dopunjujući njene napore da razvije teritoriju i podstakne Marokance iz drugih delova zemlje da se tamo presele.
Francuska razvojna agencija će izdvojiti 25 miliona evra (27 miliona dolara) za finansiranje razvoja u Guelmim-Oued Noun, čiji se deo nalazi na severnom kraju sporne teritorije.
U okviru posete osmišljene da „ubrza“ partnerstva između Francuske i Maroka, MGH Energi — francuska kompanija fokusirana na dekarbonizaciju transporta vazdušnim i pomorskim putem — takođe planira da sarađuje sa marokanskim prodavcem gasa za proizvodnju goriva u blizini Dahle, drugog po veličini grada u spornoj Zapadnoj Sahari.
Projekat će pretvoriti vetar i solarnu energiju u energiju zelenog vodonika, koja će pokretati konverziju uskladištenog ugljen-dioksida u sintetičko gorivo. Reciklirani metanol će se prodavati kao gorivo za brodove, dok će se reciklirani kerozin prodavati kao gorivo za avione.
Proizvodnja obnovljivih goriva mogla bi da pomogne Evropi da ostvari svoje ciljeve da smanji emisije i postane neutralna ugljen-dioksida u godinama koje dolaze. Saobraćaj čini više od 20% emisija ugljenika širom sveta, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.
Predsjednik MGH Energi-a Jean-Michel Germa rekao je u izjavi da će projekat „utrti put ka velikoj distribuciji obnovljivog sintetičkog goriva proizvedenog u Maroku“.
Da bi započela svoju prvu fazu poslovanja do 2030. godine, kompanija je saopštila da planira da uloži 4,8 milijardi evra (5,2 milijarde dolara). 2030. je u skladu sa onim kada se Maroko nada da će luka u Atlantskom okeanu u izgradnji u Dahli biti otvorena za poslovanje kako bi se omogućio izvoz iz Maroka i njegovih zapadnoafričkih suseda.
Međutim, zakonitost izvoza robe proizvedene na spornoj teritoriji dovedena je u pitanje ranije ovog meseca presudom Evropskog suda pravde kojom su stari trgovinski sporazumi poništeni. Sud je presudio da sporazumi između Evropske unije i Maroka koji se odnose na robu sa sporne teritorije moraju dobiti saglasnost naroda Zapadne Sahare.
Nejasno je kako francuski projekti planiraju da se pridržavaju odluka i da se konsultuju sa Sahravisima, mnogi koji žive u izbegličkim kampovima u jugozapadnom Alžiru od 1975.
