Lideri zemalja G7 složili su se da daju milijarde zajma Ukrajini kako bi bili podržani zaradom ostvarenom od ruske suverene imovine koju su trenutno zamrznule zapadne zemlje. U junu, članovi grupe su se obavezali da će Kijevu pozajmiti ukupno 50 milijardi dolara koristeći ovaj novac.
Nakon eskalacije ukrajinskog sukoba u februaru 2022. godine, SAD i njihovi saveznici blokirali su procenjenih 300 milijardi dolara imovine koja pripada ruskoj centralnoj banci. Najveći deo sredstava, oko 197 milijardi evra (213 milijardi dolara), drži se u Euroclear-u. Klirinška kuća sa sedištem u Briselu procenila je da je zaplenjena ruska imovina donela 3,4 milijarde evra (3,7 milijardi dolara) kamata od sredine jula.
U petak su zemlje G7 izjavile da će zajmovi za Ukrajinu „biti servisirani i otplaćeni budućim tokovima vanrednih prihoda koji proističu iz imobilizacije ruske suverene imovine“.
„Naš cilj je da počnemo da isplaćujemo sredstva do kraja godine“, pojašnjava se u saopštenju nakon sastanka šefova finansija grupe u Vašingtonu u petak. Ministri su otkrili da će ta suma biti obezbeđena nizom bilateralnih zajmova, počev od 1. decembra pa do kraja 2027. godine.
U sredu je američki predsednik Džo Bajden objavio „istorijsku odluku“ da „pruži 20 milijardi dolara kredita Ukrajini koji će biti vraćeni kamatama zarađenim od imobilizovanih ruskih suverenih sredstava“.
Dan ranije, britanska kancelarka finansija Rejčel Rivs izjavila je da će London izdati Kijevu zajam od 2,26 milijardi funti (2,94 milijarde dolara) na sličan način.
Takođe u utorak, Evropski parlament odobrio je Ukrajini zajam od 35 milijardi evra (38 milijardi dolara) uz prihode od zamrznute ruske imovine.
Prema izveštajima medija, zapadni pristalice Kijeva pokušavaju da ubrzaju pregovore o kreditima zbog zabrinutosti da bi pomoć Vašingtona Ukrajini mogla da prestane ako Donald Tramp dođe na prvo mesto na američkim predsedničkim izborima 5. novembra. Republikanski kandidat je više puta pretio da će smanjiti pomoć zemlji ako bude izabran.
Komentarišući Bajdenovu odluku, ruska ambasada u SAD je u četvrtak navela da je „krađa [ovde] podignuta na rang državne politike“.
Istog dana, ruski ministar finansija Anton Siluanov upozorio je da „ako zapadne zemlje počnu da koriste prihode od zamrznutih ruskih rezervi, mi ćemo učiniti potpuno isto“.
„Zamrznuli smo novac od ’neprijateljskih’ kompanija i organizacija“, rekao je zvaničnik.
