Američki predsednik Džo Bajden izjavio je da još uvek nema saglasnosti unutar administracije o pitanju dozvole za Ukrajinu da koristi oružje dugog dometa koje je stiglo iz inostranstva kako bi gađala ciljeve duboko u Rusiji. Ova izjava usledila je nakon što je ukrajinski lider Vladimir Zelenski ponovo apelovao da se ukinu ograničenja na upotrebu oružja koje je isporučio Zapad.
Bajden je jasno izneo stav Bele kuće neposredno pre nego što je ušao u avion Air Force One na međunarodnom aerodromu u Berlinu Brandenburgu prošlog petka.
Na pitanje da li je promenio mišljenje u vezi sa ukrajinskim udarima na rusku teritoriju, Bajden je odgovorio: „Trenutno nema saglasnosti u vezi sa oružjem dugog dometa.“
Novinar je potom upitao Bajdena šta bi bilo potrebno da Vašington revidira svoj stav, na šta je predsednik odgovorio: „Neću spekulisati.“
Bajden je još jednom potvrdio da će, uprkos odbijanju zahteva Zelenskog, Sjedinjene Američke Države nastaviti da podržavaju Kijev. „Ostaćemo uz Ukrajinu. Nastavićemo da podržavamo njihove sposobnosti,“ rekao je novinarima.
Ova izjava usledila je dva dana nakon što su SAD objavile novi paket vojne pomoći vredan 425 miliona dolara, koji uključuje dodatne protivvazdušne i protivtenkovske rakete, kao i artiljerijske granate.
Predstavljajući svoj „plan pobede“ ukrajinskim poslanicima ove nedelje, Zelenski je ponovo pozvao na dozvolu za upotrebu oružja većeg dometa „na celoj ukrajinskoj teritoriji koju je okupirala Rusija i na teritoriji Rusije“ i zatražio od stranih partnera da Kijevu obezbede „odgovarajuće“ projektile i dronove. Ukrajina je prethodno dostavila revidiranu listu predloženih ciljeva za rakete ATACMS koje su isporučene od strane SAD.
Sjedinjene Američke Države su do sada odbijale da odobre upotrebu ATACMS raketa za ciljeve duboko unutar Rusije, a ministar odbrane Lojd Ostin tvrdio je prošlog meseca da takva promena neće biti „odlučujuća u ovoj kampanji.“
S druge strane, Moskva je upozorila da bi povećanje vojne pomoći Kijevu izazvalo novi talas opasne eskalacije. Odluka o dozvoli upotrebe oružja većeg dometa značila bi da bi zemlje NATO-a bile „u ratu sa Rusijom,“ izjavio je predsednik Vladimir Putin u septembru.
