Neki pristupi borbi protiv globalnog zagrevanja mogu imati neželjene posledice po prirodu i zaštitu biodiverziteta, kažu naučnici koji pozivaju na koordinisanije napore u rešavanju ovih izazova.
„Ponekad pokušavajući da pronađemo rešenje za problem, rizikujemo da napravimo štetu na drugim mestima“, rekla je za AFP En Larigoderi iz Međuvladine naučne i političke platforme za biodiverzitet (IPBES), nezavisnog ekspertskog tela.
IPBES će u decembru objaviti izveštaj o tome kako su različite krize — uključujući klimatske promene i gubitak biodiverziteta — blisko povezane i da ih treba rešavati zajedno, a ne izolovano.
IPBES i Međuvladina komisija UN-a za klimatske promene (IPCC) upozorili su 2021. da izolovani pristup rizikuje „radnje koje, nehotice, sprečavaju rešavanje jednog ili drugog problema, ili čak oba“.
U Britaniji, na primer, prividno zdrava politika sadnje drveća na močvarnim područjima imala je negativan efekat kada su se ovi predeli bogati ugljenikom presušili, oslobađajući emisije koje zagrevaju planete pohranjene u njihovim korenima i tlu.
Climate Action Netvork, kolektiv nevladinih organizacija, upozorio je na „lažna rešenja“ koja obećavaju zdraviju planetu, ali uz cenu za ljude ili ekosisteme.
Namerno ubrizgavanje gvožđa u okeane, na primer, da bi se podstakao rast mikroplanktona može izgledati obećavajuće, ali tehnike „geoinženjeringa“ su izazvale zabrinutost zbog potencijalnih posledica.
Alison Smit, istraživač sa Univerziteta u Oksfordu, rekla je da će đubrenje gvožđem „verovatno izazvati ogromnu štetu po životnu sredinu zbog neizvesne klimatske dobiti“.
„Mjere koje se preduzimaju za ublažavanje klimatskih promjena moraju se procijeniti prema njihovim ukupnim koristima i rizicima, a ne samo prema njihovom ugljičnom otisku“, rekla je Fondacija za istraživanje biodiverziteta 2022. godine.
Turbine na vetar proizvode čistu energiju i smanjuju zavisnost energetskih sistema od fosilnih goriva, ali mogu predstavljati rizik za ptice selice ili slepe miševe na nekim lokacijama.
A izgradnja brana za hidroelektričnu energiju može blokirati prolaz ribama duž vodenih puteva, smanjujući njihovu populaciju.
„Sa krizama koje su ogromne, složene i međusobno povezane kao što su klimatske promene i gubitak biodiverziteta, fokusiranje na jedan aspekt problema nikada neće biti dovoljno“, rekao je Tom Oliver sa Univerziteta Reding.
„Važno je gledati dalje od ‘lepljivih gipsanih popravki'“, kao što je geoinženjering, rekao je, koji „može imati ogromne očekivane neželjene efekte“.
Postavljanje „podvodnih zavesa“ da bi se zaštitili glečeri na Antarktiku od zagrevanja voda – ideja izneta na prošlogodišnjem klimatskom samitu UN – mogla bi da ometa protok hranljivih materija, napisao je Lars Smedsrud sa Univerziteta u Bergenu ove godine u časopisu Nature.
U potrazi za rešenjima naših najvećih i najzastrašujućih izazova, „važno je sagledati širu sliku – ne samo usko fokusirati na klimatske promene“, rekao je Smit.
Ona je jedan od mnogih stručnjaka koji se zalažu za rešenja zasnovana na prirodi koja „kombinuju koristi za biodiverzitet, klimu i stanovništvo“.
Studija iz 2020. u časopisu Global Change Biologi je zaključila da su se „intervencije zasnovane na prirodi najčešće pokazale jednako efikasnim ili više od alternativnih intervencija za rešavanje klimatskih uticaja“.
I upravo u očuvanju postojećih ekosistema, umesto u pokušaju da se ponovo kreiraju novi, potencijal je najveći.
Studija iz 2023. godine u časopisu Nature otkrila je da bi jednostavno zaštita postojećih šuma i ostavljanje njih na miru da se regenerišu donelo značajne prednosti uklanjanja ugljenika.
„Ne postoji jedan jedini srebrni metak — moramo da učinimo sve što možemo, u svim sektorima, zemljama i metodama“, rekao je Smit.
„Razbijanje silosa je jedini put napred koji neće izazvati više problema nego što ih rešava.“