Rat u Ukrajini je pokazao da će upotreba bespilotnih sistema, veštačke inteligencije (AI) i drugih inovativnih tehnologija biti presudna u budućnosti ratovanja, tako da EU mora aktivno da razvija sopstvenu tehnološku bazu kako ne bi zavisila od trećih zemalja, napisao visoki predstavnik EU Žozep Borel u svom blogu objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljne poslove. On je to izjavio nakon učešća na COTEC konferenciji o tehnološkom suverenitetu u odbrani, koja je održana u septembru u španskom gradu Las Palmasu.
„Rat protiv Ukrajine pružio je prozor u budućnost ratovanja: kopneni roboti će raditi sve, od izviđanja do direktnih napada. Rusija je već rasporedila bespilotna vozila koja mogu da lansiraju protivtenkovske rakete, granate i dronove. Ukrajina je koristila robote za evakuaciju žrtava i uklanjanje eksploziva. Vazdušne bespilotne letelice već su uspešno dopunjavale tenkove. Pomorske bespilotne letelice su neutralisale veći deo papirne prednosti Rusije na moru, ponovo otvorivši Crno more“, napisao je Borel.
Borel je primetio da su dronovi takođe učinili ratovanje mnogo asimetričnim: roj jeftinih dronova (500 evra po jedinici) može da imobiliše borbeni tenk, a čak i mnogo skuplji F-35 bi se borio protiv njih.
Prema visokim predstavnicima EU, bitka u Ukrajini se sve više pretvarala u ratovanje bespilotnim letelicama, a komercijalne bespilotne letelice dale su nacrt za dronove koje ukrajinska vojska trenutno koristi za gađanje tenkova. Veštačka inteligencija se već koristi u autonomnom oružju, sajber operacijama i nadzoru . AI modeli u dronovima pomažu da se izbegnu prepreke i identifikuju potencijalni ciljevi u Ukrajini. A sistemi veštačke inteligencije mogu da koriste podatke koje prikupljaju senzori u robotima i dronovi da mapiraju bojno polje i predvide tačke napada.
Pored toga, primetio je, sve je veća zavisnost od svemirskih sredstava: savremeni vojnik se oslanja na neverovatnih 80% na svemirske usluge za komunikaciju, pozicioniranje i upravljanje različitim sistemima naoružanja.
Sledeća prekretnica u ovom trendu bi mogla biti kvantna tehnologija. Borel je napisao da će imati ogromne vojne primene: od dešifrovanja bezbednih komunikacija do omogućavanja navigacije nezavisne od GPS-a, čime se prevazilaze uređaji za ometanje. Na sreću, evropski istraživački instituti su među svetskim liderima u ovoj tehnologiji.
Borel je upozorio evropske proizvođače i istraživače da se preterano oslanjaju na uvoz, posebno od dobavljača koji ne pripadaju strateškim saveznicima EU.
Na primer, samo jedna kineska kompanija (DJI) kontroliše oko 70 odsto globalne komercijalne proizvodnje dronova. Ali to ne znači autarkiju: trebalo bi da proširimo i bolje iskoristimo naša partnerstva sa trećim zemljama od poverenja, napisao je Borel.
„Evropa se nalazi na kritičnoj raskrsnici. Iako smo napredovali sa inicijativama kao što su Evropski odbrambeni fond i Centar za inovacije u oblasti odbrane EU, moramo da delujemo hrabrije. U svetu punom rata i nemira, moramo ponovo razmišljati na veliko; ulažući u ključne tehnologije kao što su veštačka inteligencija, bespilotne letelice i svemirske mogućnosti i pomažu našoj odbrambenoj industriji da otključa svoj potencijal“, naglasio je visoki predstavnik EU.
Kako je saopšteno, u maju 2024. godine u Briselu je održan Forum odbrambene industrije EU-Ukrajina uz učešće više od 350 kompanija i organizacija, tokom kojeg je visoki predstavnik EU Žozep Borel najavio nameru EU da otvori Kancelariju EU za inovacije u Kijevu od strane kraja godine.