Životinje su smislile niz izvanrednih čula dostojnih superheroja. Naučnici su sada otkrili da se gekoni mogu pohvaliti skrivenim „šestim čulom“ koje im omogućava da prime duboke, niske vibracije.
Kao i drugi gušteri, tokai gekoni (Gekko gekoni) imaju sluh koji je specijalizovan za zvukove viših frekvencija – najosetljiviji su između 1.600 i 2.000 Herca, ali mogu da čuju preko 5.000 Herca.
Ali to je samo korišćenje njihovih uobičajenih starih ušiju. Dva istraživača sa Univerziteta Merilend u SAD otkrila su da tokaj gekoni takođe mogu da koriste drugačiju strukturu, koja inače nije povezana sa sluhom, da osete vibracije mnogo niže frekvencije, u opsegu od 50 do 200 Herca.
Vreća je deo unutrašnjeg uha koji igra ključnu ulogu u ravnoteži i praćenju položaja glave i tela. Ova struktura je očuvana kod riba, vodozemaca, gmizavaca, ptica i sisara, ali je poznato da je samo prva dva koriste za sluh. Sada, čini se da bar neki gmizavci takođe mogu.
„Uho, kakvo poznajemo, čuje zvuk u vazduhu“, objašnjava Ketrin Kar, biolog i koautor nove studije. „Ali ovaj drevni unutrašnji put, koji je obično povezan sa ravnotežom, pomaže gekonima da otkriju vibracije koje putuju kroz medije poput zemlje ili vode.
Ovaj put postoji kod vodozemaca i riba, a sada je dokazano očuvan i kod guštera. Naši nalazi bacaju svetlo na to kako je slušni sistem evoluirao od onoga što vidite kod riba do onoga što vidite kod kopnenih životinja, uključujući ljude.“
Kar i prvi autor, biolog Davei Han, pomno su istraživali mozak tokajskih gekona i otkrili da vrećica ima direktnu vezu sa klasterom neurona, zvanim vestibularis ovalis (VeO), u zadnjem mozgu.
Ovi VeO neuroni ne primaju podatke od bilo koje druge strukture unutrašnjeg uha. Informacije se zatim prosleđuju u slušni srednji mozak, gde bi životinja osetila vibracije istovremeno sa zvukom.
Da bi potvrdili ulogu vrećice u sluhu, istraživači su koristili volframove elektrode da prate kako VeO jedinice reaguju na vibracije kroz platformu. Polako su pojačavali vibracije sa 10 na 1.000 Herca i otkrili da su neuroni najosetljiviji na frekvencije između 50 i 200 Herca, sa maksimumom od oko 100 Herca.
Konačno, proverili su da li VeO jedinice samo ‘čuju’ duboke, tutnjave zvukove koje proizvodi vibracioni uređaj preko tipičnih slušnih kanala. Tim je isporučio zvučne stimuluse u uši životinja, na istim frekvencijama, ali sa većom jačinom – i sasvim sigurno, nisu otkrili nikakav odgovor od VeO jedinica.
Ovo čini tokaj gekona prvim amniotom (klasa koja obuhvata sve gmizavce, ptice i sisare) za koju se zna da koristi vrećicu za ovu svrhu.
Ipak, još uvek nisu pronašli očigledan razlog ponašanja da ovi gušteri imaju namenske receptore za vibracije u svojim glavama. Tokajski gekoni su notorno bučna stvorenja, a njihovi glasni pozivi su u frekventnom opsegu njihovog redovnog sluha. Ali Han i Kar pretpostavljaju da bi ga mogli koristiti za otkrivanje tihe tutnjave od nadolazećeg vetra, kiše i predatora.
I možda nije sama – površno istraživanje otkrilo je strukture koje izgledaju kao VeO kod nekoliko drugih vrsta guštera i zmija, što sugeriše da bi supermoć mogla biti relativno rasprostranjena kod gmizavaca. Biće potrebna dalja studija da se to potvrdi, kaže tim.
Ipak, nema ljubavi za nas sisare. Naše veze sa sakulom i zadnjim mozgom su daleko slabije, i smatra se da uglavnom igraju ulogu u potiskivanju zvukova koji sami generišu i praćenju položaja naše glave. Ali gmizavcima bi ovo šesto čulo moglo da im pomogne na različite načine.
„Smatralo se da su mnoge zmije i gušteri ‘nemi’ ili ‘gluvi’ u smislu da ne izgovaraju zvukove ili ne čuju dobro zvukove,“ kaže Han.
„Ali ispostavilo se da bi oni potencijalno mogli da komuniciraju putem vibracionih signala koristeći ovaj senzorni put umesto toga, što zaista menja način na koji su naučnici razmišljali o percepciji životinja u celini.“
