Kosovska vlada delimično je ukinula meru zabrane uvoza robe iz Srbije, koju je usmeno uvela pre više od godinu dana tada, kako je rečeno, iz bezbednosnih razloga, prenosi KoSSev.
Saznanja pojedinih prištinskih medija od jutros, sada je potvrdio kosovski premijer Aljbin Kurti na konferenciji za medije, prenosi KoSSev.
Vlada je ukinula zabranu, za sada, samo na prelazu Merdare, gde će se roba koja se uvozi podvrgavati detaljnoj kontroli.
Nova odluka se ne odnosi na ostale prelaze, a tako će biti sve dok, kako je kazao Kurti, na Kosovo ne stignu skeneri za punu proveru.
„Ministar unutrašnjih poslova je jutros pisao direktoru carine da na jednoj od graničnih prelaza sa Republikom Srbijom Republika Kosovo menja meru bezbednosti sa ograničenja na pojačanu kontrolu do dolaska skenera. U trenutku kada skeneri stignu biće postavljeni na svim graničnim prelazima, ali dok skeneri ne stignu, otvorićemo granični punkt koji će imati pojačanu kontrolu, jer su mere koje imamo mere bezbednosti. U narednih sedam dana ćemo imaju dva veoma važna razvoja, prekosutra je sastanak CEFTA, a danas je tačno nedelju dana do samita Berlinskog procesa povodom 10. godišnjice“, rekao je Kurti.
Nova odluka Prištine stiže u susret desetogodišnjici Berlinskog procesa i sastanka Zajedničkog komiteta CEFTA-e koji se očekuje ove nedelje.
Na brojnim sastancima održavanim u prethodnom periodu u vezi sa jačanjem jedinstvenog balkanskog tržišta, izneta su očekivanja o punoj primeni sporazuma CEFTA-a.
Posebno su se u tom delu, očekivanja odnosila na Kosovo, kao jedino koje sporazume u okviru ove inicijative blokira.
Mislilo se upravo na zabranu uvoza robe iz Srbije, ali i na uslove Prištine da ga u okviru ove inicijative više ne predstavlja UNMIK.
Nemačka je početkom prošlog meseca, ponudila Prištini kompromis – da ga u ovoj ekonomsko-trgovinskoj organizaciji više ne predstavlja UNMIK, a da, sa druge strane, kosovske vlasti ukinu zabranu uvoza srpske robe.
Manuel Saracin, nemački izaslanik za Zapadni Balkan, tada je javno kritikovao kosovsku vladu zbog blokade trgovinske saradnje, a kritike su usledile nakon što je Kurti ovu njegovu ponudu za kompromis – odbio.
Upozorio je nemački izaslanik nakon ovoga da će ukoliko bude bilo potrebno – „ostale zemlje Zapadnog Balkana nastaviti bez Kosova“.
Nakon ovog Saracinovog upozorenja, savetnik kosovskog premijera, Jeton Zuljfaj optužio je Srbiju da uslovljava deblokadu odlučivanja u CEFTA-i, Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi.
Potom je kosovska predsednica iznela detalje, kako je kazala, o „ponudi“ Nemačke da se pronađe način da Kosovo ukine bezbednosne mere za srpsku robu, kako bi se postigao dogovor o promeni statusa predstavništva u CEFTA-i, potvrdivši da zaista postoji pretnja da Kosovo bude isključeno iz Berlinskog procesa.
Tada je kazala i da je Nemačka ponudila profesionalne skenere kroz koje bi kamioni sa robom mogli da prolaze, ali bi oni stigli tek nakon što se mera zabrane uvoza robe ukine.
Tema blokade srpske robe pokrenuta je i na nedavno održanom radnom ručku lidera Zapadnog Balkana u organizaciji predsednice Evropske komisije, na kom je istaknuto, poručio je tada srpski predsednik, da jedinstveno evropsko tržište kom Zapadni Balkan teži, najpre podrazumeva jedinstveno balkansko tržište.
Takođe je Vučić i tada potvrdio da „jedan entitet nije želeo da u potpunosti prihvati pravila CEFTA-e i slobodno kretanje“ i istakao kao dobru politiku to što „jedan neće moći da ugrožava napredak drugih“. Mislio je upravo na Prištinu.
Zabrana uvoza srpske robe na Kosovu ocenjena kao kršenje CEFTA.
Usmena zabrana uvoza srpske robe na Kosovo jednoglasno se ocenjuje kao kršenje ekonomsko trgovinskog Sporazuma o slobodnoj trgovini na Balkanu CEFTA, što je potvrđeno i u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije.
Zabrana je na snazi od sredine juna prošle godine, a usledila je nakon što su srpski organi uhapsili trojicu kosovskih policajaca u okolini Raške, kako tvrdi jedna strana, odnosno Leposaviću, kako kaže druga.
Iako su oni ubrzo (nakon 13 dana) pušteni, ova zabrana nije ukinuta, i traje više od godinu dana, bez da je ikada zvanično potvrđeno dokumentom.
Da njom Kosovo krši Sporazum CEFTA, više se puta upozoravalo sa više međunarodnih adresa.
Takođe, glavni problem za Kosovo je taj, iako je sporazum potpisan još 2006, što njih u njemu i dalje predstavlja UNMIK. Godinama traže da se to promeni i da oni budu ravnopravni kao svi ostali potpisnici. CEFTA je to odbijala.
Sporazum CEFTA su u Bukureštu 2006. godine potpisale: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija i UNMIK ispred Kosova. Naredne godine je stupio na snagu.
