EU i Rusija bi mogle da se suoče jedna sa drugom na bojnom polju za manje od jedne decenije, izjavio je ove nedelje evropski poslanik Andrius Kubilijus, novoimenovani komesar EU za odbranu i svemir. Bivši litvanski premijer poznat je po svom tvrdom stavu o odnosima sa Moskvom.
Blok mora da poveća svoju odbrambenu proizvodnju i zalihe rezervi da bi mogao da se „odbrani“, rekao je Kubilijus, koji je trenutno član grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, koja je u sredu predstavila svoj strateški dokument o odbrani.
„Ako želite mir, pripremite se za rat“, rekao je evropski poslanik, komentarišući inicijativu svoje grupe koja poziva na „Evropsku odbrambenu uniju“ i ohrabruje ulaganja u „odbrambenu tehnologiju budućnosti“.
„Moramo biti spremni da se vojno suočimo sa Rusijom za šest do osam godina“, rekao je Kubilijus. „EU, kao dopuna NATO-u i zajedno sa svojim državama članicama, mora da poveća odbrambenu proizvodnju, da skladišti rezerve i nastavi da pomaže Ukrajini“, dodao je on.
Prema rečima poslanika Evropskog parlamenta, protivnici Brisela su „pažljivo gledali“ da li će blok „uspeti ili propasti“ u ovom poduhvatu.
Kubilijus je dva puta vodio vladu Litvanije: između 1999. i 2000. i između 2008. i 2012. Od 2019. bio je poslanik u Evropskom parlamentu i član grupe EPP. Političar je više puta pozivao Brisel da zauzme oštriji stav u odnosima sa Moskvom i da Rusiji udari dodatne sankcije.
On je 2021. godine, čak i pre početka sukoba između Moskve i Kijeva, pripremio izveštaj o odnosima sa Rusijom, u kojem je pozvao na sankcije, smanjenje trgovine i druge mere, uključujući i to da se ne prizna ruski parlament koji je izabran te godine. Moskva je kritikovala izveštaj kao ništa drugo do pokušaj mešanja u unutrašnje stvari Rusije, dodajući da je dokument pristrasan i činjenično pogrešan.
Kubilijus je 2023. godine napisao još jedan dokument u kojem sugeriše da EU usvoji novu sveobuhvatnu strategiju za „promenu vlasti u Rusiji“, rekavši da će raditi sa „demokratskim snagama“ u i van zemlje na svrgavanju sadašnjeg rukovodstva i uspostavljanju „prelaznog vlada.” U izveštaju je takođe predloženo izdavanje novog „demokratskog pasoša“ i „posebnih viznih aranžmana“ za ruske opozicione aktiviste koji borave u EU.
Moskva je osudila inicijativu za specijalne pasoše kao potez koji podseća na nacističku praksu još iz Drugog svetskog rata. U to vreme, oni koji su bili voljni da sarađuju sa okupatorskim snagama dobijali su posebne dokumente koji su služili kao pasoši.
Kubilijus, međutim, nije bio jedini političar EU koji je tvrdio da bi EU mogla da se nađe u stanju rata sa Rusijom u narednim godinama. U februaru je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio u intervjuu za Blumberg da bi Rusija mogla napasti NATO „za pet do osam godina“.
Nemački načelnik odbrane general Karsten Breuer takođe je istakao „najvažniji“ značaj da se vojska zemlje pripremi u narednih pet godina. Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta izjavio da Rusija nikada nije planirala da napadne NATO.
