Gljive možda nemaju uši, ali izgleda da je njihov rast usklađen sa bukom iz okoline.
Kada se visokofrekventni monotoni pucketanje, poput radiostatičkog, pušta na vrstu gljivice, Trichoderma harzianum, istraživači su otkrili da organizam raste i proizvodi spore mnogo brže nego što je tipično – skoro kao da se hrani belim šumom.
To je važan nalaz, jer je T. harzianum prisutan u skoro svim zemljištima, a poznato je da kolonizuje koren biljaka i pospešuje njihov rast. Na farmama, ova vrsta zapravo može parazitirati na patogenim gljivama, koje mogu povrediti biljke.
Stoga je moguće da bi puštanjem određenih zvukova, zaštitnici prirode mogli da promovišu zdravije zemljište u brojnim staništima i poljoprivrednim okruženjima širom sveta.
„Nastojimo da pronađemo nove načine da ubrzamo i poboljšamo nivoe korisnih gljiva i drugih mikroba u degradiranom zemljištu“, objašnjava mikrobiološki ekolog Džejk Robinson, koji je vodio istraživanje na Univerzitetu Flinders u Australiji.
On i njegov tim se nadaju da će njihova istraživanja imati „široke koristi za obnavljanje degradiranih pejzaža i poljoprivrednog zemljišta za prehranu sveta“.
U eksperimentima, istraživači su pet dana puštali 30 minuta bele buke na petrijeve posude T. harzianum, držane u zvučno izolovanim komorama.
U poređenju sa petrijevim posudama koje su držane u tišini, najveći rast su pokazale one koje su bile izložene belom šumu.
Potrebno je više istraživanja da bi se otkrilo kako ova konkretna gljiva u zemljištu raste brže u prisustvu belog šuma i da li se isti efekat javlja van laboratorije. Takođe je nejasno da li poboljšani rast gljiva podstiče rast biljaka ili bakterija, zauzvrat.
„Uprkos potrebi za daljim istraživanjem potencijalnih neželjenih posledica, naša studija označava važan korak ka korišćenju zvuka kao inovativnog alata za promovisanje obnove ekosistema“, piše tim iz Flindersa.
Ovo nije prvi put da su naučnici pokušali da leče gljivice zvukom. Ako uzgajivači gljiva bukovača „tretiraju“ svoj micelijum određenim zvukovima svakih pet dana, dokazi sugerišu da to može da podstakne rast plodnih tela.
Ali zvuk takođe može biti štetan.
2020. istraživači su otkrili da zujanje frižidera povećava rast patogene gljive koja truli voće i povrće širom sveta. U laboratoriji, reprodukcija ovih visokofrekventnih zvukova frižidera povećala je trulež do 18 procenata.
U slučaju T. harzianum, nejasno je zašto gljive rastu brže i proizvode više spora u prisustvu belog šuma.
Robinson i njegov tim sumnjaju da zvučni talasi mehanički aktiviraju receptore organizma. Ovaj mehanički signal se zatim prevodi ili u električni napon ili u biohemijski signal.
Ako je to biohemijski signal, to bi moglo da promeni ekspresiju gena gljivice ili proizvodnju ćelija.
Ako se pretvori u električni signal, za koji Robinson i njegove kolege kažu da je manje verovatan, to bi moglo omogućiti gljivama da bolje komuniciraju. Električna aktivnost gljiva nalik na nerve nedavno je upoređena sa ljudskim govorom i mogla bi da pomogne u zaštiti integriteta organizma.
Ovo je put istrage koji je još u najranijim fazama. Ali dokazi sve više sugerišu da gljive, bakterije i biljke mogu reagovati na zvuk na intrigantan i možda koristan način.
Studija je objavljena u Biology Letters.