Dugotrajna izloženost dimu od velikih šumskih požara smanjuje energetske rezerve drveća voćnjaka i može prepoloviti njihovu proizvodnju orašastih plodova, otkrili su istraživači sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu. Dim može uticati na drveće mesecima nakon megapožara, smanjujući njihovo cvetanje i žetvu sledeće sezone. Ovo otkriće otkriva novu opasnost od šumskih požara koji bi mogli da utiču na zdravlje biljaka i u poljoprivrednim i u prirodnim sredinama.
Studija je objavljena u časopisu Prirodne biljke 2. oktobra.
„Mnogo istraživanja se fokusira na uticaj dima na ljude, ali ima manje studija o efektima dima na zdravlje biljaka“, rekla je glavni autor Džesika Orozko, postdoktorski istraživač sa Odeljenja za nauke o biljkama UC Davis. „Naša studija sugeriše da je drveće jednako ranjivo kao i ljudi.“
Naučnici su proučavali stabla badema, pistacija i oraha u 467 voćnjaka u Centralnoj dolini Kalifornije od 2018. do 2022. godine.
Godine 2020. megapožari su spalili više od 4,2 miliona hektara u Kaliforniji, ispunivši nebo dimom i pepelom. U to vreme, istraživači su proučavali kako drveće skladišti energiju, u obliku ugljenih hidrata, da bi se izborilo sa toplotom i sušom. Ali Orozco je rekao da je tim video priliku da prouči kako dim utiče na nivoe ugljenih hidrata.
„Fotosinteza proizvodi ugljene hidrate, koji su kritični elementi za opstanak drveta“, rekao je Orozco. „Drveću su potrebni ugljeni hidrati ne samo za rast, već i za skladištenje energije kada su pod stresom ili kada se fotosinteza ne dešava.“
Fotosinteza se menja pod nebom punim dima. Čestice dima blokiraju nešto sunčeve svetlosti, ali takođe reflektuju svetlost, stvarajući više difuzne svetlosti. Difuzno svetlo može pomoći drveću da napravi više ugljenih hidrata. Međutim, Orosko je rekao da je studija otkrila da, iako se difuzno svetlo povećava, dim je bio toliko gust da verovatno nije kompenzovao gubitak direktne svetlosti.
Tim je otkrio da megapožarni dim ne samo da je smanjio količinu ugljenih hidrata u drveću, već je takođe prouzrokovao gubitke koji su nastavljeni čak i nakon što su požari ugašeni. To je dovelo do smanjenja prinosa orašastih plodova od 15% do čak 50% u nekim voćnjacima. Najaktivnije vreme za šumske požare takođe se poklapa sa vremenom kada drveće počinje da skladišti ugljene hidrate da bi ih održalo tokom zimskog mirovanja i prolećnog rasta.
„Očekivali smo da ćemo videti neki uticaj, posebno u mesecima kada je dim bio zaista gust, ali nismo očekivali da će dim imati tako dugotrajan efekat i rezultirati značajnim padom prinosa“, rekao je Orozko.
Orosko je rekao da istraživači još uvek ne znaju koje komponente u dimu mega vatre su izazvale smanjenje ugljenih hidrata u drvetu. Tokom megapožara 2020. godine, dim je smanjio svetlost i povećao nivo ozona i čestica, što sve utiče na fotosintezu. Jedan ili kombinacija ovih faktora mogla je dovesti do pada ugljenih hidrata u drvetu.