Široko dostupan i jeftin antidepresiv mogao bi uskoro spasiti živote od sasvim druge vrste bolesti.
Rast najagresivnijeg i najsmrtonosnijeg raka mozga, glioblastoma, efikasno je potisnut i u ek vivo uzorcima ljudskog tkiva i kod živih miševa modulatorom serotonina koji je odobrila FDA, koji se trenutno koristi za lečenje velike depresije.
To nije lek, ali može doneti olakšanje i predstavljati efikasan deo režima lečenja pacijenata sa glioblastomom. Klinička ispitivanja na ljudima su sledeći korak; pacijenti su upozoreni da se u ovoj fazi ne mogu samolečiti.
„Prednost vortioksetina je u tome što je bezbedan i veoma isplativ“, kaže neurolog Mihael Veler sa Univerzitetske bolnice u Cirihu u Švajcarskoj. „Pošto je lek već odobren, ne mora da prođe složenu proceduru odobrenja i uskoro bi mogao da dopuni standardnu terapiju za ovaj smrtonosni tumor na mozgu.“
Glioblastom je retkost, ali kada udari, teško ga je pobediti. Tumor se obično pojavljuje na mozgu ili moždanom stablu, raste brzo i agresivno. Trenutno ne postoji lek, što znači da je obično fatalan, jer oko 95 odsto pacijenata u roku od pet godina. Lečenje obično uključuje radioterapiju i hemoterapiju, a ponekad i operaciju da se pokuša ukloniti onoliko tumora koliko je bezbedno.
Neinvazivni tretman koji može da dopuni postojeće intervencije za poboljšanje ishoda je nešto što bi lekari voleli da imaju, ali pošto mali broj lekova protiv raka može da pređe krvno-moždanu barijeru, opcije su ograničene.
Predvođen molekularnim biologom Sohjonom Lijem iz ETH Ciriha, tim istraživača je koristio kultivisano ljudsko tkivo uzgojeno iz uzoraka koje su donirali pacijenti sa glioblastomom koji su bili podvrgnuti operaciji lečenja, kako bi videli da li neki od postojećih lekova mogu biti efikasni u suzbijanju rasta ćelija raka. Oni su se prvenstveno fokusirali na antidepresive, antipsihotike i lekove koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti.
Sve u svemu, testirali su 132 leka na tkivu kultivisanom od 27 pacijenata sa glioblastomom, katalogizujući više od 2.500 odgovora na lekove. I otkrili su, iznenađujuće, da su neki antidepresivi efikasni u suzbijanju razvoja ćelija raka, uključujući modulator serotonina koji se zove vortioksetin.
Jedna od akcija vortioksetina je da aktivira signalne kaskade, niz reakcija u ćeliji koje pokreće stimulus. Ove kaskade potiskuju deobu ćelija, što je način na koji rak raste i širi se.
Kompjuterske simulacije su otkrile da je simultana kaskada nervnih ćelija i ćelija raka neophodna da bi se inhibirao rak, zbog čega su samo neki od antidepresiva bili efikasni – ne deluju svi na isti način.
Sledeći korak je bio testiranje lekova u živom sistemu za disanje: miševi sa glioblastomom. Miševima su transplantirani tumori glioblastoma, a zatim im je dodeljena grupa. Kontrolna grupa je ostavljena nelečena, dok je druga grupa miševa lečena SSRI antidepresivom citalopramom. Konačno, treća grupa je lečena vortioksetinom.
Poređenja 38 dana nakon implantacije tumora pokazala su da je grupa koja je tretirana vortioksetinom imala značajno manji rast tumora i invazivnost od kontrolne grupe i grupe citaloprama, koje su pokazale slične ishode jedna drugoj.
U naknadnom eksperimentu, drugi uzorak miševa glioblastoma lečen je standardnim lekovima za hemoterapiju. Druga grupa je dobila vortioksetin, dok treća nije dobila nikakav drugi tretman.
Slično tome, grupa koja je primala vortioksetin imala je povećanu stopu preživljavanja 20-30 procenata u odnosu na grupu koja je primala samo hemoterapiju, ne samo kratkoročno, već i dugoročno.
Sa tako obećavajućim predkliničkim rezultatima, dodatna ispitivanja na živim ljudskim pacijentima mogla bi otkriti da li možda već imamo terapiju glioblastoma spremnu za ubrzanje.
„Još ne znamo da li lek deluje kod ljudi i koja je doza potrebna za borbu protiv tumora, zbog čega su neophodna klinička ispitivanja“, upozorava Veler. „Samolečenje bi predstavljalo neprocenjiv rizik.“
Ipak, lek pokazuje više obećanja za lečenje ovog razornog karcinoma nego što smo videli u neko vreme, dajući izvesnu nadu za oko 250.000 pojedinaca kojima se dijagnostikuje glioblastom svake godine.
„Počeli smo sa ovim strašnim tumorom i pronašli postojeće lekove koji se bore protiv njega“, kaže molekularni biolog Berend Snajder iz ETH Ciriha. „Pokazujemo kako i zašto funkcionišu, a uskoro ćemo moći da ih testiramo na pacijentima.“
