Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić izjavio da su za njega, kada je reč o izmeni Zakona o državljanstvu, prihvatljiva samo ona rešenja koja garantuju punu nezavisnost Crne Gore.
„Razmotricemo sve inicijative, a prihvatljiva su samo ona rešenja koja garantuju punu državnost i nezavisnost, kao i evroatlantsku orijentaciju Crne Gore“, rekao je Spajić za Pobjedu, upitan da li je realna bojazan da promenom zakona može doći do političkog i izbornog inžinjeringa kojim bi se dugoročno moglo uticati na državni status Crne Gore.
Upitan da li bi ikad i razmatrao promenu državnog statusa i njegovo vraćanje na period pre 2006. godine, Spajić je kazao: „Apsolutno ne“.“Za nas je pitanje državnog statusa završeno pitanje, i želimo da što pre uđemo u EU, podignemo standard građana i ojačamo vladavinu prava, jer su to teme koje su ostale nezavršene“, kazao je on.
Polemiku o izmenama Zakona o državljanstvu i uticaju na izborni proces i biračko pravo juče su ponovo otvorili koalicija Za budućnost Crne Gore, ali i opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) i manjinske stranke, članice Vlade, koji su se u odvojenim izjavama usprotivili ponovljenoj inicijativi lidera te koalicije Andrije Mandića i Milana Kneževića.
Navodi da bi crnogorska vlada mogla da promeni Zakon o državljanstvu izazvali su sredinom juna burne reakcije u zemlji, ali i u regionu.
Tada je deo javnosti u Crnoj Gori, ali i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, izrazio bojazan da crnogorska vlast, pod pritiskom Beograda, želi izmenama Zakona da omogući pravo glasa brojnim Srbima koji ne žive u Crnoj Gori, odnosno da želi da sprovede „izborni inženjering“ tako da na izborima u Crnoj Gori presudan uticaj imaju građani Srbije i Republike Srpske.
Crnogorski Zakon o državljanstvu, usvojen 2008. godine, dve godine posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore od Srbije, izrazito je restriktivan po pitanju dvojnog državljanstva.
Zakonom je propisano da se crnogorsko državljanstvo stiče rođenjem, poreklom, prijemom ili sporazumom o dvojnom državljanstvu sa drugom državom. Takav sporazum, međutim, Crna Gora nema ni sa jednom državom.
Državljani bivših jugoslovenskih republika mogli su da zadrže crnogorsko državljanstvo ako su ga stekli pre proglašenja nezavisnosti, ali oni koji su neko drugo državljanstvo stekli posle juna 2006, automatski su izgubili crnogorsko.
