Globalni dug je dostigao rekordnih 312.000 milijardi dolara do kraja drugog kvartala 2024. godine, s glavnim uzrocima rasta zaduživanja u Sjedinjenim Američkim Državama i Kini, pokazuju podaci Instituta za međunarodne finansije (IIF).
Pored Kine i SAD-a, i Indija, Rusija i Švedska povećale su svoje dugove, dok su ostale evropske zemlje i Japan zabeležile značajan pad.
Svetski dug je porastao za 2.100 milijardi dolara u prvoj polovini godine, a postoji mogućnost da se situacija dodatno pogorša zbog smanjenja kamatnih stopa, prenosi Tanjug, pozivajući se na Reuters. Rast zaduživanja je u velikoj meri posledica energetske tranzicije i prelaska na obnovljive izvore energije, navodi IIF.
Odnos globalnog duga prema BDP-u, pokazatelj sposobnosti da se dug otplati u poređenju sa onim što se proizvodi, stabilizovao se u rasponu između 327 i 328 procenata, prema izveštaju. Na tržištima u razvoju, odnos duga i BDP-a dostigao je novi maksimum od 245 procenata.
Autori izveštaja izražavaju zabrinutost zbog očiglednog nedostatka političke volje da se problem zaduživanja reši, kako u naprednim ekonomijama, tako i na tržištima u razvoju.
