Šef Ujedinjenih nacija pozvao je u sredu podeljene nacije sveta da naprave kompromis i odobre plan za rešavanje globalnih izazova od sukoba i klimatskih promena do veštačke inteligencije i reformisanja UN i globalnih finansijskih institucija.
Generalni sekretar Antonio Gutereš rekao je novinarima da su diskusije o „paktu budućnosti“ u završnoj fazi i da bi neuspeh da se postigne potreban konsenzus između svih 193 zemlje članice UN „bio tragičan“.
Gutereš je pre godinu dana oglasio alarm zbog opstanka čovečanstva i planete i pozvao svetske lidere na Samit budućnosti na njihovom ovogodišnjem globalnom skupu da se ujedine i preduzmu akciju za reformu UN i drugih institucija uspostavljenih posle Drugog svetskog rata i rešavanje novih globalnih pretnji. Održava se u nedelju i ponedeljak, neposredno pre početka godišnjeg sastanka na visokom nivou u Generalnoj skupštini UN u utorak.
Pregovori o paktu od 30 stranica, koji je sada u četvrtoj reviziji, vode se mesecima, a u nedavnim intervjuima i na konferenciji za novinare u sredu generalni sekretar se suočio sa pitanjima o njegovom nedostatku vizije i po čemu se razlikuje od dokumenata UN-a. usvojene poslednjih godina koje nisu sprovedene.
„Vrlo je jednostavno“, odgovorio je šef UN.
Sve prethodne „izvanredne, važne deklaracije“ bile su o tome šta je potrebno da se odgovori na izazove 21. veka, rekao je on. Samit budućnosti govori o implementaciji tih izazova, što zahteva reformu globalnih institucija uspostavljenih nakon Drugog svetskog rata, uključujući Ujedinjene nacije.
Gutereš je naglasio da u svakoj oblasti — od klime do veštačke inteligencije — „postoji ozbiljan problem upravljanja“, i o tome se govori na Samitu budućnosti.
U nacrtu pakta o budućnosti kaže se da se svetski lideri okupljaju „u vreme duboke globalne transformacije“ i upozorava na „rastuće katastrofalne i egzistencijalne rizike“ koji bi mogli da odvedu ljude svuda „u budućnost uporne krize i sloma“.
Ali u nacrtu se kaže da lideri dolaze u UN „da zaštite potrebe i interese sadašnjih i budućih generacija kroz akcije u Paktu za budućnost“.
Obuhvata 51 akciju o pitanjima uključujući iskorenjivanje siromaštva, borbu protiv klimatskih promena, postizanje rodne ravnopravnosti, promovisanje mira i zaštitu civila, i osnaživanje multilateralnog sistema kako bi se „iskoristile prilike danas i sutra“.
Gutereš je ukazao na „potencijalne pomake“ u paktu, uključujući „najjači jezik o reformi Saveta bezbednosti u jednoj generaciji“, i najkonkretnije korake ka proširenju moćnog tela od 15 članova od 1963. godine.
On je takođe naveo prve mere za upravljanje novim tehnologijama, uključujući veštačku inteligenciju, „veliki napredak“ u reformi međunarodnih finansijskih institucija i posvećenost umnožavanju resursa za zemlje u razvoju kako bi ispunile razvojne ciljeve UN do 2030. godine.
Gutereš je, pozivajući države članice da dovedu Pakt o budućnost „preko cilja“, rekao: „Ne možemo da stvorimo budućnost za naše unuke sa sistemima napravljenim za naše bake i deke.
Ambasadorka SAD Linda Tomas-Grinfild rekla je novinarima u utorak da je prioritet Bajdenove administracije na ovogodišnjem Samitu budućnosti „stvaranje inkluzivnijeg i efikasnijeg međunarodnog sistema“.
Ona je rekla da su se Grupa 77, koja sada predstavlja 134 zemlje u razvoju u UN, 27-člana Evropska unija i Sjedinjene Države, složile sa četvrtom revizijom Pakta budućnosti.
Međutim, američki ambasador je rekao da se Rusija protivi oko 15 različitih pitanja, Saudijska Arabija ima problema sa jezikom klime, a druge zemlje protive se jeziku o reformi međunarodnih finansijskih institucija, uključujući Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond.
„Mislim da će Samit budućnosti napraviti razliku“, rekla je Tomas-Grinfild. „I dalje postoje neke velike razlike. … Ali još uvek se nadam da ćemo stići tamo.”