Hezbolah i libanska vlada brzo su okrivili Izrael za skoro istovremenu detonaciju stotina pejdžera koje su koristili članovi militantne grupe u napadu u utorak u kojem je ubijeno najmanje devet ljudi i ranjeno skoro 3.000 drugih, prema zvaničnicima.
Mnogi od pogođenih bili su članovi militantne grupe Hezbolah, ali nije odmah bilo jasno da li su i drugi nosili pejdžere. Među ubijenima su bili sin istaknutog političara Hezbolaha i osmogodišnja devojčica, rekao je libanski ministar zdravlja.
Napad je usledio usred rastućih tenzija između Izraela i Hezbolaha koji podržava Iran, a koji su razmenjivali vatru preko granice između Izraela i Libana od napada Hamasa 7. oktobra koji je izazvao rat u Gazi. Među povređenima u eksplozijama pejdžera bio je i iranski ambasador u Libanu.
Izrael retko preuzima odgovornost za takve napade, a njegova vojska je u utorak odbila da komentariše. Međutim, zemlja ima dugu istoriju izvođenja sofisticiranih operacija na daljinu, u rasponu od zamršenih sajber napada do daljinski kontrolisanih mitraljeza koji ciljaju na lidere u pucnjavi iz vožnje, napadima samoubilačkim dronovima i detonacijama eksplozija u tajnim podzemnim iranskim nuklearnim postrojenjima.
Dva glavna lidera militanata u Bejrutu i Teheranu ubijena su u smrtonosnim napadima u razmaku od nekoliko sati. Hamas je saopštio da Izrael stoji iza ubistva njegovog vrhovnog vođe Ismaila Hanije u glavnom gradu Irana. Iako Izrael nije priznao da je igrao ulogu u tom napadu, preuzeo je odgovornost za smrtonosni napad nekoliko sati ranije na Fouada Šukura, najvišeg komandanta Hezbolaha u Bejrutu.
Izrael je gađao Hamasovog vojnog komandanta u senci Mohameda Deifa u masovnom napadu u prepunom južnom pojasu Gaze. U štrajku je poginulo najmanje 90 ljudi, uključujući i decu, prema lokalnim zdravstvenim zvaničnicima. Izraelska vojska je u avgustu saopštila da je Deif ubijen u napadu, iako je Hamas ranije tvrdio da je preživeo.
Dva iranska generala ubijena su u, kako je Iran rekao, izraelskom napadu na iranski konzulat u Siriji. Smrt je navela Iran da pokrene napad bez presedana na Izrael koji je uključivao oko 300 projektila i dronova, od kojih je većina presretnuta.
Izraelski dron u napadu u Bejrutu ubio je Saleha Arurija, visokog zvaničnika Hamasa u egzilu, dok se izraelske trupe bore protiv militantne grupe u Gazi.
Sejed Razi Musavi, dugogodišnji savetnik iranske paravojne Revolucionarne garde u Siriji, ubijen je u napadu dronom izvan Damaska. Iran je okrivio Izrael.
Podzemno nuklearno postrojenje u centralnom Iranu pogođeno je eksplozijama i razornim sajber-napadom koji je izazvao nestanak struje. Iran je optužio Izrael da je izvršio napad, kao i nekoliko drugih protiv iranskih nuklearnih objekata koristeći eksplozivne bespilotne letelice u narednim godinama.
U jednom od najistaknutijih atentata na iranski nuklearni program, vrhunski iranski vojni nuklearni naučnik, Mohsen Fakhrizadeh, ubijen je iz mitraljeza na daljinsko upravljanje dok je putovao u automobilu izvan Teherana. Iran je okrivio Izrael.
Izraelski vazdušni napad pogodio je kuću Bahaa Abu el-Ata, visokog komandanta Islamskog džihada u Pojasu Gaze, ubivši on i njegovu suprugu.
Ahmad Džabari, šef Hamasovog naoružanog krila, poginuo je u vazdušnom napadu na njegov automobil. Njegova smrt izazvala je osmodnevni rat između Hamasa i Izraela.
Kompjuterski virus Stuknet, otkriven 2010. godine, poremetio je i uništio iranske nuklearne centrifuge. Rašireno se verovalo da je to zajednička američko-izraelska tvorevina.
Mahmoud al-Mabhouh, vrhunski operativac Hamasa, ubijen je u hotelskoj sobi u Dubaiju u operaciji koja se pripisuje špijunskoj agenciji Mosad, ali koju Izrael nikada nije priznao. Mnogi od 26 navodnih ubica snimljeni su kamerama prerušeni u turiste.
Imad Mugnije, vojni šef Hezbolaha, poginuo je kada je bomba postavljena u njegov automobil eksplodirala u Damasku. Mugnije je optužen za inžinjering bombaških samoubica tokom građanskog rata u Libanu i za planiranje otmice aviona TVA 1985. u kojem je poginuo ronilac američke mornarice. Hezbolah je za njegovo ubistvo okrivio Izrael. Njegov sin Džihad Mugnije ubijen je u izraelskom napadu 2015.
Hamasov duhovni vođa Ahmed Jasin poginuo je u napadu izraelskog helikoptera dok su ga gurali u invalidskim kolicima. Jasin, koji je bio paralizovan u nesreći u detinjstvu, bio je među osnivačima Hamasa 1987. Njegov naslednik Abdel Aziz Rantisi poginuo je u izraelskom vazdušnom napadu manje od mesec dana kasnije.
Drugi po veličini vojni vođa Hamasa, Salah Šehadeh, ubijen je od bombe od jedne tone bačene na stambenu zgradu u gradu Gaza.
Agenti Mosada pokušali su da ubiju tadašnjeg šefa Hamasa Haleda Mašala u Amanu u Jordanu. Dva agenta su ušla u Jordan koristeći lažne kanadske pasoše i otrovali Mašala tako što su mu postavili uređaj blizu uha. Oni su uhvaćeni ubrzo nakon toga, a jordanski kralj je zapretio da će poništiti još uvek svež mirovni sporazum ako Mašal umre. Izrael je na kraju poslao protivotrov, a izraelski agenti su vraćeni kući. Mašal je i dalje visoka ličnost u Hamasu.
Jahja Ajaš, nadimak „inženjer“ zbog svog majstorstva u pravljenju bombi za Hamas, ubijen je javljanjem na namešteni telefon u Gazi. Njegovo ubistvo izazvalo je niz smrtonosnih bombaških napada na autobuse u Izraelu.
Osnivač Islamskog džihada Fati Šikaki upucan je u glavu na Malti u atentatu za koji se veruje da ga je izvršio Izrael.
Vojni vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Kalil al Vazir ubijen je u Tunisu. Poznatiji kao Abu Džihad, bio je zamenik šefa PLO-a Jasera Arafata. Vojni cenzori su 2012. dozvolili jednom izraelskom listu da po prvi put otkrije detalje izraelske racije.
Izraelski komandosi ubili su brojne vođe PLO-a u njihovim stanovima u Bejrutu, u noćnoj raciji koju je vodio Ehud Barak, koji je kasnije postao glavni komandant izraelske vojske i premijer. Operacija je bila deo niza izraelskih atentata na palestinske lidere koji su izvedeni u znak odmazde za ubistvo 11 izraelskih trenera i sportista na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine.
