Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji izjavio je, govoreći o značaju proširenja EU, da je cilj da se u narednih mesec dana održi međuvladina konferencija sa Srbijom i pozvao Beograd i Prištinu da napreduju u dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU.
„Beograd i Priština moraju da napreduju u dijalogu koji predvodi EU kako bi napredovali na svojim putevima ka EU. Potreban je konstruktivan pristup, a jednostrane akcije koje podižu tenzije moraju da se izbegavaju“, rekao je Oliver Varhelji na međuparlamentarnoj konferenciji za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (ZSBP) i Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ZBOP) u Budimpešti.
On je dodao da EU mora da nastavi pristupne pregovore sa Srbijom i otvori Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.
„Sa Srbijom i Albanijom, možda i Severnom Makedonijom, naš cilj je da u narednih mesec dana održimo međuvladine konferencije“, poručio je Varhelji.
Osvrćući se na rezultate Evropske komisije u vezi sa politikom proširenja, Varhelji je ukazao na nedavno usvojeni Plan rasta za Zapadni Balkan, kojim se postavljaju osnove za sprovođenje ubrzane postepene integracije kako bi partneri bili bolje pripremljeni za lakši proces pristupanja.
„Ova ponuda bez presedana od dodatnih šest milijardi evra finansijske podrške Zapadnom Balkanu ima za cilj da podstakne socijalno-ekonomski razvoj i približavanje regiona EU i trebalo bi da obezbedi koristi od članstva čak i pre pristupanja. Istovremeno, on promoviše ekonomsku integraciju unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište“, naveo je Varhelji.
Naglasio je da će ukupna finansijska podrška EU Zapadnom Balkanu do 2027. godine dostići „uporediv nivo intenziteta pomoći“ kao u trenutnim kohezionim i strukturnim fondovima EU, što znači 90 odsto intenziteta pomoći do 2027. godine.
Varhelji je dodao da bi Plan rasta trebalo da ubrza reformske procese na Zapadnom Balkanu i istakao da su svi partneri dostavili reformske agende, koje opisuju kako i kada će završiti reforme neophodne za pridruživanje EU.
Istovremeno je istakao da je politika proširenja postala glavni prioritet EU i ocenio da je danas, usled geopolitičke i bezbednosne situacije u Evropi, proširenje postalo neizbežno jer, kako je naglasio, „nema mira, prosperiteta, bezbednosti Evrope bez proširenja“.
