Sjedinjene Države i Ekvador su podneli nacrt rezolucije Ujedinjenim nacijama u petak, kojom se zahteva pokretanje planiranja mirovne operacije UN kao zamene za trenutnu misiju vođenu od strane Kenije u Haitiju, sa ciljem pružanja podrške policiji u suzbijanju nasilja bandi.
U predloženoj rezoluciji Saveta bezbednosti, koju je dobio Asošiejted pres, ističe se potreba za mirovnim snagama UN radi očuvanja rezultata multinacionalne misije pod pokroviteljstvom UN, koja je od juna videla raspoređivanje gotovo 400 kenijskih policajaca kako bi pomogli Haitanskoj nacionalnoj policiji.
Kratka rezolucija je dostavljena svim 15 članovima Saveta nakon posete američkog državnog sekretara Antonija Blinkena Haitiju u četvrtak, gde je potvrdio posvećenost vlade SAD multinacionalnoj misiji i pozvao na dugo očekivane opšte izbore.
Američki najviši diplomata je takođe istakao da su mirovne snage UN opcija za rešavanje finansijske krize misije vođene od strane Kenije, koja zavisi od dobrovoljnih priloga. SAD i Kanada su do sada obezbedile veći deo sredstava. Nasuprot tome, mirovne operacije se finansiraju iz posebnog budžeta UN.
Ujedinjene nacije su prisutne na Haitiju od 1990. godine.
Pobuna 2004. godine dovela je zemlju na ivicu kolapsa, što je rezultiralo raspoređivanjem snaga UN radi stabilizacije osiromašene nacije nakon uspešnih izbora i razornog zemljotresa 2010. godine koji je odneo živote čak 300.000 ljudi i završio se u oktobru 2017.
Međutim, mirovne snage Ujedinjenih nacija su ostale pod kritikama, pri čemu su trupe iz Nepala široko optuživane za unošenje kolere koja je odnela oko 10.000 života na Haitiju od 2010. godine, kao i za seksualno zlostavljanje, uključujući silovanje i zlostavljanje dece.
Od 2017. godine, UN su imale niz manjih misija na Haitiju. Najnovija politička misija, BINUH, ima mandat da podstakne politički proces vođen Haitićanima prema izborima, vladavini zakona i ljudskim pravima.
Mnogi stanovnici Haitija su odbili predlog za novom mirovnom operacijom, imajući u vidu prethodne slučajeve kolere i seksualnog zlostavljanja koji su se dogodili tokom prethodne prisutnosti trupa UN-a na Haitiju. Neki Haitijci takođe posmatraju mirovne snage UN-a kao okupacionu silu.
Haiti je zatražio međunarodne snage za borbu protiv bandi 2022. godine, a generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je mesecima apelovao da neka zemlja preuzme vođstvo pre nego što su Kenijci ponudili slanje 1.000 policajaca. Očekuje se da će im se pridružiti policija iz Bahama, Bangladeša, Barbadosa, Benina, Čada i Jamajke, čime bi multinacionalne snage imale ukupno 2.500 pripadnika.
Ovi pripadnici bi bili raspoređeni u fazama, što bi koštalo oko 600 miliona dolara godišnje. Trenutno, UN imaju obećanih 85 miliona dolara za misiju, od čega je primljeno 68 miliona dolara.
Od ubistva predsednika Žovenela Moisa 7. jula 2021, bande su preuzele kontrolu nad zemljom, procenjuje se da kontrolišu do 80% prestonice. Talas ubistava, silovanja i otmica doveo je do nasilnog ustanka civilnih grupa.
U februaru su bande izvele koordinisane napade na policijske stanice i glavni međunarodni aerodrom, koji je ostao zatvoren gotovo tri meseca. Takođe su upale u dva najveća zatvora na Haitiju, oslobađajući više od 4.000 zatvorenika.
Nasilje je opalo pre dolaska prvog kontingenta kenijske policije krajem juna, a Blinken je primetio da se ekonomska aktivnost ponovo pokrenula u nekim delovima Port-o-Prensa i da su zajedničke operacije donele uspehe, uključujući povratak kontrole nad najvećom javnom bolnicom u Haitiju.
Međutim, bande i dalje napadaju zajednice oko Port-o-Prensa.
U nacrtu rezolucije se ističe da „situacija na Haitiju i dalje predstavlja pretnju međunarodnom miru, bezbednosti i stabilnosti u regionu“.
U znak zahvalnosti Keniji, mandat za misiju multinacionalne bezbednosne podrške bi se produžio do 2. oktobra 2025. godine, dok UN planira prelazak na mirovnu operaciju.
Eksperti Saveta bezbednosti su održali prvi sastanak o tekstu rezolucije u petak popodne, a očekuje se da će se pregovori nastaviti, izjavio je diplomata Saveta, govoreći pod uslovom anonimnosti jer su diskusije bile privatne. Datum glasanja još nije određen.
Portparol UN-a Stefan Dižarik je u petak ponovio da bilo koje nove mirovne snage zahtevaju odobrenje Saveta bezbednosti. Zemlje članice UN-a bi tada morale da obezbede dobrovoljne trupe i potrebnu opremu, a raspoređivanje snaga bi zahtevalo vreme.
