Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović izjavila je da će biti napravljena digitalna platofrma, čija će radna verzija biti dostupna najverovatnije od 1. oktobra, a koja će sakupljati i pratiti podatke o životnoj sredini kada je reč o projektu Jadar.
On je za Tanjug rekla da će platforma prikupljati podatke ne samo za ovaj projekat, već i za druge i da će građani moći na jednom mestu da dobiju informacije.
Navela je da je ideja nedavnog sastanka održanog sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, članovima vlade i sa predstavnicima naučne zajednice, o projektru Jadar bila da se okupi naučna zajednica kako bi se razmenila mišljenja koja bi pomogla u donošenju odluka o ovom projektu.
Kako je navela, cilj je da se nauka intenzivnije uključi u ove procese, da se vide sve činjenice vezane za taj projekat i da se predstave da budu jasne građanima.
„S druge strane, želimo da napravimo jednu digitalnu platformu u 21. veku, digitalizacija je nešto što implementiramo u različitim sferama života, ali bi ta platforma u stvari trebala da bude mesto kombinacija primena savremenih tehnologija. Imamo dostupnost satelitskim snimcima, koristimo dronove, različite senzore, imamo eksperte koji svojim znanjem zaista mogu da naprave platformu, gde će građani na jednom mestu moći i da prate parametre životne sredine – za vodu, vazduh, zemljište i živi eko sistem. Na taj način ćemo i dobiti mi svi zajedno validne podatke o nekom području gde mislimo da potencijalno može biti ugrožena životna sredina“, objašnjava Begović.
Ona je navela da će ta platforma biti povazana i sa drugima kako bi prikupljala sve podatke i istakla da bez podataka možemo samo da spekulišemo.
„Vi sada i iz satelitskih snimaka možete da vidite sastav zemljišta, možete da vidite u poljoprivredi šta se gaji na nekom parčetu zemlje. Koliki je čak i prinos toga što se gaji. Ideja je da bude transparentnije i da građani na kraju kraja i mediji mogu da se informišu, a to može da obezbedi nauka. Naučnici nezavisno rade, sučeljavaju svoja različita mišljenja, ali sve mora da bude potkrepljeno dokazima i jasnim činjenicama. Nauka ne donosi odluku, mi nismo donosioci odluka, ali tekako možemo, ne samo u ovom slučaju, da pomognemo da donosioci odluka, na kraju kraja i državne institucije, rade kvalitetnije na osnovu podataka“, kazala je ona.
Ideja je, kako je objasnila Begović za Tanjug, da dobijemo svi odgovore na različita pitanja preko ove platforme.
„Još jednu ideju smo imali da, zahvaljujući mobilnim telefonima, ukoliko primete na nekom području da je došlo, bilo u slučaju projekta Jadar ili drugog projekta, fotografišete to preko mobilne aplikacije. To se onda jednostavno poveže sa sistemom i onda imamo pravovremene informacije da vidimo da li treba reagovati, kako treba reagovati i kako objasniti to što se desilo“, rekla je ona.
Istakla je da odziv sastanku bio veliki i da i jeste cilj da se sve naučne institucije odazovu, zato što mogu da doprinesu svojom ekspertizom.
„Pitanje životne sredine jeste izuzetno važno za građane, izuzetno važno za državu, na kraju krajeva za svako društvo. Kako zemlje ekonomski jačaju, tako na kraju krajeva i svest građana i svih nas na pitanje životne sredine, kada se odmaknete od nekih egzistencijalnih pitanja, postaje važno. Svaka ljudska aktivnost, nažalost, ima i potencijalno negativni uticaj na životnu sredinu. S druge strane, tehnologija i nauka itekako mogu da pomognu da se te aktivnosti smanje na minimum“, rekla je Begović.
Ona je dodala da zemlja mora da se ekonomski razvija, ali da se pronađe balans.
„Mnoge zemlje na svetu pokušavaju da nađu taj dobar balans između ekonomskog razvoja, ali i da se maksimalno smanje negativni uticaji na životnu sredinu. I tu, opet, nauka treba da ima ključnu ulogu, jer na kraju kraja mi imamo veliki broj stručnjaka koji su posvetili svoje karijere, zaista svoje živote, da se bave ekologijom u okviru nje, naravno i zaštiti životne sredine“, naglasila je ministarka.
Begović je rekla da je cilj ovog sastanka bio i da se smanje tenzije u javnosti i da se na konstruktivan način razgovara.
„Sučeljavanje različitih mišljenja su sasvim normalna za nauku i tako dolazimo do nekih validnih zaključaka. Kada nemate podatke, kada nemate činjenice, onda jednostavno i ne možete da donesetevalidni zaključak i onda to može na kraju kraja i da se zloupotrebi. Zato mislim da je jako bitno da se nauka uključi i tema tog sastanka je i bila upravo to. Bilo je 33 ili 34 fakulteta i instituta iz čitave Srbije – Čačak, Kragujevac, Niš, Novi Sad, Beograd, koji na direktan ili indirektan način se bave temom zaštite životne sredine. I tu smo predstavili kako bi nauka mogla da pomogne“, rekla je ministarka.
