Prema novom istraživanju, muževi i dalje imaju više kontrole nad odlukama o ulaganjima od svojih žena, uprkos znacima da su rizičniji investitori.
Ova nova studija, koju vodi tim sa Univerziteta u Eseksu, LSE i Univerziteta u Kembridžu, prva je koja se bavi polnom razlikom u donošenju odluka u domaćinstvima u odnosu na investicione portfelje u akcije i akcije u više zemalja.
Naglašava da bi ova neravnoteža moći mogla izložiti žene neželjenim finansijskim rizicima.
Istraživači su otkrili da su u mnogim domaćinstvima supružnici imali različite nivoe preferencije rizika kada su u pitanju odluke o ulaganju. U Australiji je 43% domaćinstava imalo supružnike sa različitim nivoima rizika. Ova brojka je porasla na 57% u Nemačkoj i 65% u SAD.
Međutim, kada je reč o tome ko je imao poslednju reč o ulaganjima, muževi su imali najviše uticaja na odluke.
„Naše istraživanje jasno pokazuje rodni jaz kada je reč o tome ko ima najveću pregovaračku moć u vezi u pogledu investicionih odluka, pri čemu žene često imaju manji uticaj na finansijska pitanja domaćinstva u poređenju sa muškarcima“, objasnio je dr Ran Gu, jedan od vodeći autori studije.
„Otkrili smo da je ova neusklađenost u korelaciji sa drugim istraživanjima o pitanjima novca u domaćinstvu, kao što su svakodnevna potrošnja i velike kupovine. Čini se da muževi često imaju prednost.“
Studija, objavljena u časopisu Pregled finansijskih studija, identifikovala je dva glavna razloga za ovaj jaz — rodne norme i individualne karakteristike.
„Generalno, muževi su obično stariji, veća je verovatnoća da će imati posao i zarađivati više od svojih žena, što im daje veću pregovaračku moć u raspravama o investicijama“, objasnio je dr Gu.
U domaćinstvima sa tradicionalnim rodnim normama, muževi donose sve odluke o ulaganju bez konsultacija sa svojim supružnikom.
„Međutim, u domaćinstvima u kojima postoji veća jednakost u ulogama, veća je verovatnoća da će žena biti ta koja vodi finansijska pitanja, ali će ona i dalje slušati mišljenje svog muža i ugrađivati njegove ideje najmanje 30 odsto vremena.
Osobine ličnosti takođe igraju ulogu u tome ko ima najveću pregovaračku moć sa pojedincima koji su manje prijatni i manje ekstrovertni – obično su to muškarci – koji imaju tendenciju da imaju veću pregovaračku moć.
Uprkos svemu ovome, istraživanje takođe sugeriše da su muškarci rizičniji investitori, pa bi ovaj rodni jaz mogao da naškodi finansijskom blagostanju supruga izlažući ih većem riziku nego što im je prijatno. Na primer, ako muž ulaže mnogo u promenljive akcije, portfelj para bi mogao dramatično da varira, izazivajući značajnu anksioznost i finansijsku nesigurnost za ženu.
„Izloženost većem investicionom riziku može ostaviti supruge finansijski ranjivim i ugroziti njihov osećaj sigurnosti, posebno ako rizična ulaganja propadnu“, rekao je dr Gu, sa Odeljenja za ekonomiju Univerziteta u Eseksu.
On je dodao: „Rešavanje ovog rodnog jaza u donošenju finansijskih odluka u domaćinstvu nije samo pitanje socijalne pravde, već je ključno za opšte blagostanje.
„Napori za promovisanje rodne ravnopravnosti trebalo bi da se protežu izvan radnog mesta iu kući. Promovisanjem ravnopravnijeg donošenja odluka i izazivanjem tradicionalnih rodnih normi, možemo stvoriti pravedniju i sigurniju finansijsku budućnost za sve članove porodice.“
