Japan je u julu ostvario trgovinski deficit od 621 milijardu jena (4,3 milijarde dolara), pošto su cene uvoza porasle, pokazuju vladini podaci objavljeni u sredu.
Japanski uvoz je porastao za skoro 17 odsto u odnosu na prošlu godinu na 10,2 triliona jena (70,6 milijardi dolara), dok je izvoz porastao za 10 odsto na 9,6 biliona jena (66 milijardi dolara), saopštilo je Ministarstvo finansija.
Porastao je uvoz mesa i druge hrane, kao i gvožđa, što ukazuje na relativno zdravu domaću ekonomiju, gde se potrošačka potrošnja poboljšala usled rasta plata.
Izvoz je porastao u SAD, Kinu i Brazil, ali izvoz automobila je nastavio da pati usred skandala koji je uključivao falsifikovana ispitivanja koja su zaustavila proizvodnju kod nekih proizvođača, uključujući najvećeg japanskog proizvođača automobila Tojota Motor Corp.
Ranije je proizvodnja automobila bila pogođena nestašicom delova izazvanih prekidima u proizvodnji usled pandemije koronavirusa.
Japanski izvoz u julu porastao je u odnosu na pre godinu dana u plastičnim, papirnim proizvodima i računarskim delovima.
„Izvoz je malo promašio tržišni konsenzus, ali je pokazao snažno ubrzanje, što sugeriše da se privreda oporavlja“, rekao je Robert Karnel, regionalni šef za istraživanje Azije i Pacifika u ING Economics.
„Takođe je ohrabrujuće primetiti da je izvoz porastao u svim glavnim kategorijama. Izvoz tehnologije je bio posebno snažan.”
Iako je Japan zabeležio trgovinski suficit u junu, četvrta najveća svetska ekonomija je stalno bila u minusu u trgovinskim podacima, beležeći trgovinski deficit šest uzastopnih fiskalnih polugodišta, počevši od poslednje polovine 2021. Fiskalna godina Japana traje od aprila do marta.
Julski podaci pokazali su preokret u odnosu na povlasticu zabeleženu u junu. Slab jen deluje negativno na japanski uvoz, posebno usred inflatornih trendova i rastućih globalnih troškova, uključujući cene energije.
Japan siromašan resursima uvozi skoro svu energiju. Cene energenata su nedavno nestabilne zbog neizvesnosti na Bliskom istoku, a pregovori o prekidu vatre u Gazi su kritični.
Daisuke Karakama, glavni tržišni ekonomista u Mizuho banci, veruje da trgovinski deficit ne odražava samo slabljenje jena, već i nove trendove poput potrošnje Japanaca na usluge digitalnog striminga u inostranstvu. On je primetio, u nedavnom intervjuu za japanski časopis Ekonomist, da sve više dilera nastoji da proda jen, a ne da ga kupi.
Američki dolar je ranije ove godine porastao na nivo od 160 jena, ali se nedavno smirio, trgovajući na oko 145 jena u sredu.
Fluktuacije valuta, poput onih koje su se divlje vrtele poslednjih nedelja, uzrokovane su raznim faktorima. Ipak, veliki deo fokusa je usredsređen na predstojeće poteze Federalnih rezervi SAD i Banke Japana. Očekuje se da će Fed dalje sniziti stope već sledećeg meseca, dok japanska centralna banka nastoji da ih postepeno podiže nakon što ih je godinama držala izuzetno niskim.