Nova studija sa Univerziteta u Kvinslendu otkriva da australijski zakoni o zaštiti životne sredine ne uspevaju da zaustave visoke stope krčenja drveća koje se koristi za poljoprivredu, razvoj i rudarstvo. Dr. kandidatkinja Hana Tomas i njen tim koristili su satelitsko mapiranje i podatke o čišćenju zemljišta kako bi analizirali gubitak vegetacije širom severne Australije, uključujući Kvinslend, severnu teritoriju i zapadnu Australiju.
Prema istraživanju objavljenom u Conservation Biology, od 1,5 miliona hektara raščišćavanja zemljišta koje je analizirano, 65% potencijalno nije u skladu sa najmanje jednim zakonom o zaštiti životne sredine. Samo 19% odobrenog krčenja bilo je formalno procenjeno i odobreno, dok je ostatak odobren kroz posebne izuzetke.
Gospođa Tomas je istakla da su izuzeća, gde je kliring bio dozvoljen bez procene, uglavnom rezultat državnih zakona, pri čemu je Kvinslend imao najveću stopu krčenja šuma sa 75% slučajeva izuzetih od procene prema glavnom državnom zakonu o upravljanju vegetacijom. Nasuprot tome, većina raščišćavanja na severnoj teritoriji bila je procenjena, iako je često završavala odobrenjem.
Profesorka Martine Maron upozorila je na hitnost smanjenja stope krčenja drveća kako bi Australija ispunila svoje međunarodne obaveze, posebno obećanje sa Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) 2021. da zaustavi i preokrene gubitak šuma do 2030. godine.
Maron je naglasila da je neophodno osigurati primenu postojećih zakona i podržati upravitelje zemljišta u očuvanju šuma i šumskog zemljišta kako bi se smanjili kumulativni negativni uticaji na okolinu.