Citrusna industrija širom sveta suočava se s jednom od najvećih pretnji u svojoj istoriji zbog bolesti Huanglongbing (HLB), poznate i kao bolest „ozelenjavanja citrusa“. Ova bolest, uzrokovana bakterijom Candidatus Liberibacter, razara voćnjake citrusa u Aziji, Americi i Africi, a njene ekonomske posledice su već ozbiljno pogodile neke od najvažnijih regija za proizvodnju citrusa.
HLB se širi putem psilida, malih insekata sličnih lisnim ušima, koji prenose bakteriju s jednog drveta na drugo dok se hrane sokovima mladih izdanaka. Jednom kada se bakterija unese u stablo, ona uzrokuje da biljka proizvodi kalozu, šećer koji začepljuje sudove za provod soka u stablu, što na kraju dovodi do smrti drveta. Prvi simptomi bolesti pojavljuju se u obliku žutih mrlja na listovima, a plodovi postaju deformisani, obezbojeni i gorki, čime se gubi njihova tržišna vrednost.
Posledice širenja ove bolesti već su dramatične. U Brazilu, koji je najveći svetski proizvođač pomorandži, proizvodnja je pala za više od 20%, dok je u Gvadalupi smanjenje proizvodnje dostiglo 60%. Florida, koja je dugo bila sinonim za visokokvalitetne pomorandže i sokove, pretrpela je pad proizvodnje od preko 90%, što je rezultiralo gubitkom hiljada radnih mesta u sektoru citrusa i udvostručenjem cene soka od pomorandže u poslednjih godinu dana.
Bolest se širi bez milosti, a s njom dolazi i nestanak čitavih voćnjaka. Na Floridi, industrija citrusa, koja je nekada bila srž ekonomije, sada se suočava sa potencijalnim kolapsom. Proizvođači gube borbu protiv HLB-a, a uragani koji su pogodili ovo područje poslednjih godina dodatno su pogoršali situaciju, uzrokujući da plodovi padaju sa drveća koja su već oslabila od bolesti.
Iako su uloženi ogromni napori da se zaustavi širenje HLB-a, uključujući masovna čupanja zaraženih stabala i upotrebu pesticida, bolest se i dalje širi. U Brazilu, stopa infekcije na farmama srednje veličine nedavno je skočila na 38%, što sugeriše da su psilidi razvili otpornost na pesticide i da se kontrola širenja bolesti pogoršava.
Mediteranski basen, koji je do sada ostao pošteđen ove bolesti, sada je u visokom riziku. Azijski psilid, glavni prenosioc bakterije, identifikovan je u Izraelu 2021. godine, a nedavno i na Kipru u leto 2023. godine. Ovi insekti mogli su biti preneti u ove oblasti putem međunarodne trgovine citrusima ili transportom ukrasnog bilja. Klimatske promene, koje donose toplije temperature, takođe mogu doprineti prilagođavanju ovih insekata na nova područja, čime se povećava rizik od širenja bolesti.
Kako bi se sprečilo širenje HLB-a, evropske zemlje, posebno Španija i Portugal, počele su da primenjuju biološku kontrolu u vidu masovnih oslobađanja parazitoida psilida, malih insekata koji polažu jaja u psilide, proždirući ih iznutra. Ovaj pristup je uspešno započet, a planira se njegovo proširenje na Kipar kako bi se suzbila populacija psilida i smanjio rizik od širenja bolesti.
Istraživanja se takođe fokusiraju na razvoj otpornijih sorti citrusa. Francuski centar za poljoprivredna istraživanja za međunarodni razvoj (CIRAD) i njegovi partneri proučavaju genotipove koji bi mogli biti otporniji na HLB, uključujući hibride između otpornih i ranjivih sorti. Genetske i genomske studije trebalo bi da identifikuju gene povezane sa mehanizmima otpornosti, što bi moglo dovesti do stvaranja novih sorti citrusa koje su otporne na ovu smrtonosnu bolest.
Iako je napredak u istraživanju obećavajući, nema brzog rešenja na vidiku. Bez efikasnog načina za zaustavljanje širenja HLB-a, globalna industrija citrusa mogla bi biti na rubu kolapsa, što bi moglo dovesti do nestanka pomorandži i drugih citrusa sa polica supermarketa širom sveta. Ukoliko se ne pronađe trajno rešenje, sok od pomorandže bi mogao postati luksuz koji će biti dostupan samo nekolicini, dok bi milioni uzgajivača citrusa mogli ostati bez izvora prihoda.