S obzirom na starost i veličinu Mlečnog puta, trebalo bi da postoje inteligentne civilizacije svuda. Ali gde su svi? Nova studija sugeriše da bi vanzemaljske civilizacije mogle biti previše napredne da bismo ih otkrili.
Da vanzemaljci gledaju Zemlju, mogli bi uočiti odsjaj sunčeve svetlosti koji se reflektuje od naših solarnih panela. Tako su istraživači u SAD okrenuli tabelu da vide da li možemo da pronađemo vanzemaljski život na isti način.
Istraživači su simulirali egzoplanetu nalik Zemlji sa različitim nivoima pokrivenosti solarnim panelom, a zatim su proverili da li napredni teleskop može da otkrije panele sa udaljenosti od 30 svetlosnih godina.
Ispostavilo se da bi ih teleskop mogao uočiti – ali uz nekoliko hvatanja. Oko 23 procenta zemlje planete moralo bi da bude pokriveno solarnim panelima da bi ova metoda mogla da ih vidi. Osim toga, teleskopu bi bilo potrebno stotine sati da identifikuje signal iz pozadinske buke.
To znači da bi pronalaženje veoma naprednih civilizacija moglo biti jednako teško kao i pronalaženje onih koje nisu dovoljno tehnološki napredne.
Umetnički utisak naseljene egzoplanete, sa gradskim svetlima na noćnoj strani i kružećim solarnim sistemima. (NASA/Jai Freidlander)
Umesto da čekaju da vanzemaljci slete na travnjak Bele kuće, astronomi proaktivno traže znakove života u kosmosu. To uključuje biosignature, kao što je metan u atmosferi planete, ili tehnosignature, kao što su radio prenosi.
Nova studija je odabrala solarne panele kao tehnosignaturu izbora, jer su prethodna istraživanja pokazala da bi trebalo da snažno reflektuju ultraljubičasto svetlo više od drugih talasnih dužina. Ne samo da bi to naučnicima dalo jasan marker za traženje, već je solarna energija logičan izbor za generisanje civilizacijske energije zahvaljujući tome koliko su silicijum i zvezdana svetlost uobičajeni u kosmosu.
Ali kako je tim otkrio, solarna energija je skoro previše efikasna da bi bila dobar tehnopotpis.
Prvo su izračunali koliko bi Zemljinog zemljišta bilo potrebno da solarni paneli generišu dovoljno energije da zadovolje naše potrebe, na osnovu podataka iz 2022. Ovo bi zahtevalo samo 2,4 odsto pokrivenosti zemljišta, čak i ako bi solarna energija bila naš jedini izvor energije.
Imati 10 milijardi ljudi na planeti – broj koji Ujedinjene nacije sugerišu kao naš vrhunac stanovništva – povećao bi je samo na 3 procenta pokrivenosti zemljišta. Čak 30 milijardi ljudi, sa visokim životnim standardom, trebalo bi manje od 9 odsto.
Jednostavno nema potrebe da 23 odsto svoje zemlje posvetite solarnim panelima. Ali potrebno nam je toliko pokrivenosti da bismo ih uočili, tako da je malo verovatno da ćemo na ovaj način pronaći vanzemaljce, zaključuje tim.
To ima velike implikacije za Fermijev paradoks, koji ukazuje na nesklad između toga koliko bi vanzemaljski život trebalo da bude uobičajen u Univerzumu i jasnog nedostatka dokaza za to.
Mlečni put je toliko ogroman i star da bi statistički trebalo da postoji mnogo inteligentnih civilizacija koje su kolonizovale sopstvene ili susedne sisteme zvezda, i bar nekoliko koje su se proširile širom galaksije.
Uobičajena objašnjenja za tišinu uključuju da je Zemlja u mirnom delu grada, ili da nismo pogledali dovoljno široko ili sa odgovarajućom tehnologijom. Možda smo namerno isključeni. Ili što je najstrašnije, možda smo zaista sami.
Nova studija dodaje još jednu mogućnost.
„Implikacija je da se civilizacije možda neće osećati prinuđenim da se šire po čitavoj galaksiji jer mogu postići održiv nivo stanovništva i potrošnje energije čak i ako izaberu veoma visok životni standard“, kaže Ravi Kopparapu, vodeći autor i planetarni naučnik u NASA-in centar za svemirske letove Godard.
„One se mogu širiti unutar sopstvenog zvezdanog sistema, ili čak u obližnjim zvezdanim sistemima, ali civilizacije koje se prostiru na galaksiji možda ne postoje.
To je loša vest za svima omiljeni hipotetički tehno potpis, Dison Sphere. Izgradnja džinovske lopte od solarnih panela oko zvezde – kako su neki naučnici pokušali da objasne čudno zatamnjenje Tabijeve zvezde – verovatno je preterano.
„Strukture za prikupljanje zvezdane energije velikih razmera mogu posebno biti zastarele kada se uzme u obzir tehnološki napredak“, objašnjava geohemičar Vincent Kofman iz NASA Godard svemirskog centra.
„Sigurno bi društvo koje može da postavi ogromne strukture u svemir moglo da pristupi nuklearnoj fuziji ili drugim svemirski efikasnim metodama za proizvodnju energije.“
