Neke porodice talaca držanih u Gazi veruju da bi poslednja runda pregovora o prekidu vatre između Izraela i Hamasa mogla da bude poslednja najbolja šansa da oslobode svoje najmilije posle više od 300 dana zatočeništva.
Porodice su se neumorno zalagale da obezbede oslobađanje svojih rođaka, koji su oteli 7. oktobra tokom Hamasovog prekograničnog napada koji je započeo rat.
Njihova nada da bi najnoviji pregovori mogli da dovedu do pomaka naglašena je desetomesečnim razočarenjem – i rastućim strahom od šireg bliskoistočnog rata dok se Izrael suočava sa rastućim tenzijama sa Iranom i Hezbolahom, militantnom grupom koju podržava Iran, sa sedištem u Libanu.
Otprilike 110 talaca ostaje u Gazi nakon što je oko 100 oslobođeno tokom kratkog prekida vatre krajem novembra. Više od 40.000 Palestinaca je umrlo u ratu, prema zdravstvenim zvaničnicima Gaze, koji ne prave razliku između civila i militanata.
Tokom čitavog rata, porodice talaca su nastavile sa mukom i očajem, okupljajući Izraelce za svoju stvar, lobirajući kod domaćih i stranih poslanika, moleći da neko stavi tačku na njihovu noćnu moru.
Gledali su kako se više rundi pregovora raspada. I sve više upućuju svoj gnev na premijera Benjamina Netanjahua, kojeg optužuju da daje prednost njegovom političkom opstanku nad sudbinom svojih najmilijih.
„Potreban nam je prekid vatre da bismo ih sve vratili“, rekao je Zahiro Šahar Mor, nećak Avrahama Mundera (78), koji je kidnapovan iz kibuca Nir Oz zajedno sa svojom ženom, njegovom ćerkom i unukom — potonja trojica su se vratila tokom prvi i jedini sporazum o primirju. „Da ih je Netanijahu želeo ovde, bili bi ovde.
Netanjahu insistira na tome da mu je teško stanje talaca na prvom mestu.
„Bol koji su ove porodice pretrpele je neopisiv“, rekao je Netanjahu na zajedničkoj sednici Kongresa SAD prošlog meseca. „Neću se odmoriti dok svi njihovi najmiliji ne budu kod kuće.
On kaže da je najbolji način da ih oslobode održavanje vojnog pritiska na Hamas, poziciju koju podržavaju dva ekstremno desničarska vladajuća partnera koji su od ključne važnosti za održavanje njegove moći. Oni su obećali da će srušiti vladu ako Netanjahu nastavi sa sporazumom kojim bi se oslobodili taoci u zamenu za oslobađanje palestinskih zatvorenika osuđenih za teške zločine ili prekid rata.
Netanjahu je takođe razbesneo neke od talačkih porodica tokom rata komentarima ili postupcima koji su, čini se, sugerisali da on ne saoseća sa njihovim iskušenjima.
On je tek nedavno nagovestio kajanje zbog svoje uloge u politici i bezbednosnim propustima koji su doveli do Hamasovog napada bez presedana, koji je doveo do ubistva oko 1.200 Izraelaca. Optužen je da je izbegavao porodice talaca, posebno onih za koje se zna da su rođaci umrli u zatočeništvu. U komentarima koji su procurili u izraelske medije, on je navodno rekao da je Hamas pod većim pritiskom od Izraela da krene ka sporazumu jer su taoci „patili, ali ne umirali“.
U stvari, kaže se da je više od trećine od 110 talaca koji se još drže umrlo u zatočeništvu ili 7. oktobra, kada su njihova tela odvezena u Gazu. Izraelska vojska je greškom ubila tri taoca. U spasilačkim misijama oslobođeno je sedam talaca, kao i nekoliko tela.
Porodice talaca posmatrale su kako se njihov nedeljni protest u centru Tel Aviva postepeno smanjuje, a Izraelci postaju umorni od naizgled beskrajne borbe. Oni su posmatrali kako se sukob širi, zamalo da prerasta u širi regionalni rat koji bi mogao da zasjeni njihovu nevolju.
Ipak, porodice su nastavile da se bore i u julu se skoro dvadesetak sastalo sa Netanjahuom u Vašingtonu tokom njegove posete.
Gil Dikman, čija se rođaka Karmel Gat nalazi u Gazi, rekao je da Netanjahu nije dao nikakvo opipljivo obećanje, ali je napustio sastanak sa optimizmom da bi napredak mogao da dođe uskoro. Umesto toga, nedelje su prošle bez pomeranja.
„To je čitava večnost za taoce“, rekao je Dikman, koji je bio među grupom rođaka talaca koji su nosili žutu košulju na kojoj je pisalo „zapečati dogovor sada“ u Kongresu tokom Netanjahuovog govora. „Bilo šta bi im se moglo dogoditi tokom te večnosti.
Dikman je rekao da pokušaji obe strane da izvuku što više iz sporazuma samo ga čine još neuhvatljivijim.
Porodice osmorice američko-izraelskih talaca održale su sat vremena sastanke i sa Netanjahuom i sa predsednikom Džoom Bajdenom, ali im ni izraelski lider nije dao nikakva čvrsta obećanja o dogovoru, rekao je Rubi Čen, otac Itaja Čena, koji je ubijen 7. oktobra, njegovo telo odneto u Gazu.
Čen je rekao da je uvukao optimizam u ovu najnoviju rundu razgovora sa svojih nedeljnih brifinga sa američkim zvaničnicima, za koje je rekao da vide sporazum o prekidu vatre kao šansu da se unese stabilnost u širi region, nakon ubistava dvojice komandanata militanata u Bejrutu i Teheran je izazvao strah od šireg rata. Pozvao je SAD da javno prozovu onoga koga smatraju da ometa pregovore, iako je on sam odbio da upre prstom.
„Premijer treba da se dobro pogleda u ogledalo i shvati da su ovo dani kada se piše istorijska knjiga države Izrael“, rekao je on. „On mora da odluči gde želi da bude u toj istorijskoj knjizi.“
Drugi rođaci talaca imali su oštrije reči za izraelskog lidera.
„Netanjahu, znamo da ne želite dogovor. Znamo da da je na vama, taoci bi istrunuli i umrli u zatočeništvu“, rekao je Jotam Koen, čiji brat Nimrod, 19, drži u zatočeništvu, na protestu u četvrtak uoči nove runde pregovora. Jedan demonstrant je skandirao „njihova krv je na vašim rukama“.
