Razumevanje zašto popularnost organizovanih događaja prožetih temama smrti, katastrofe i patnje – kao što su dobro poznati Dia de los Muertos (Dan mrtvih), pešačke ture Džeka Trboseka i nedelja sećanja – moglo bi biti ključno za dublje razumevanje društva, kažu istraživači sa Univerziteta u Sariju.
U studiji objavljenoj u Annals of Tourism Research, istraživači uvode sveobuhvatan okvir za analizu ovih događaja, povlačeći se iz različitih oblasti kao što su tanatologija (naučna studija smrti i praksi povezanih sa njom), mračni turizam i studije kolektivnog pamćenja.
Mračni događaji obuhvataju širok spektar, od istorijskih komemoracija i sportskih takmičenja do kulturnih festivala i horor iskustava.
Dr Džejms Kenel, koautor studije i vanredni profesor za događaje i ugostiteljstvo na Univerzitetu u Sariju, rekao je: „Ljudi su fascinirani mračnim događajima iz nekoliko razloga, koji su ugrađeni u psihološke, kulturne i sociološke aspekte ljudskog ponašanja. Postoji prirodna ljudska radoznalost o mračnijim aspektima života, uključujući smrt, tragediju i mračne događaje često pružaju bezbedno i kontrolisano okruženje za ljude da istraže ove teme.
Okvir razvijen u ovoj studiji unapređuje razumevanje evoluirajućeg pejzaža mračnih događaja tako što identifikuje šest ključnih koncepata koji su ključni za istraživanje mračnih događaja:
Metod Šuligoj, koautor i vanredni profesor studija turizma na Univerzitetu Primorska, primetio je: „Fascinacija mračnim događajima proizilazi iz složene interakcije radoznalosti, ponašanja u potrazi za uzbuđenjem, kulturnih tradicija, psihološkog istraživanja i želje za zajedničkim i zajednička iskustva omogućavaju pojedincima da se bave temama smrti, katastrofe i patnje na načine koji su smisleni, edukativni i ponekad transformativni.“
