Istraživanje koje su predvodili naučnici Instituta Ineos Oksford za antimikrobna istraživanja na Univerzitetu u Oksfordu otkrilo je da divlje ptice kao što su patke i vrane koje žive blizu ljudi, na primer u gradovima, verovatno nose bakterije sa otpornošću na mikrobe (AMR). Ovo stvara hitnu potrebu da kreatori politike i zdravstvene službe razmotre različite načine na koje se bakterije otporne na antibiotike mogu širiti izvan bolničkih okruženja.
Studija „Blizina ljudima je povezana sa enteričnim patogenima otpornim na antimikrobne lekove u mikrobiomima divljih ptica“, objavljena je u Current Biology.
AMR se javlja kada mikrobi koji izazivaju bolesti, kao što su bakterije, postanu otporni na antibiotike koji bi ih inače ubili. U Velikoj Britaniji, procenjeno je da je 58.224 ljudi imalo tešku infekciju otpornu na antibiotike 2022. godine, a 2.202 su umrle. Globalno gledano, AMR je direktno odgovoran za procenjenih 1,27 miliona smrtnih slučajeva u 2019. godini, a Svetska zdravstvena organizacija ga je opisala kao jednu od najvećih globalnih pretnji za javno zdravlje i razvoj.
U studiji, istraživači su analizirali 700 uzoraka bakterija uzetih iz creva 30 vrsta divljih ptica u osam zemalja: Kanadi, Finskoj, Italiji, Litvaniji, Japanu, Švedskoj, Velikoj Britaniji i SAD. Oni su pogledali Campilobactor jejuni, uobičajenu zoonotsku bakteriju koja izaziva dijareju i nalazi se u mikrobiomima creva ptica. Zoonotske bolesti su one koje se mogu širiti između životinja i ljudi.
Koristeći genomsku analizu, proučavali su raznovrsnost sojeva C. jejuni, kao i prisustvo gena povezanih sa AMR. Razvijen je novi statistički model za proučavanje odnosa između ovih i različitih faktora uključujući ponašanje i lokaciju ptica.
Genetski markeri povezani sa AMR pronađeni su kod svih proučavanih vrsta ptica.
Utvrđeno je da divlje ptice koje žive blizu ljudi, kao što su vrane i patke, sadrže širi spektar bakterijskih sojeva i do tri puta više AMR gena od ptica koje žive u izolovanijim sredinama kao što su planine. Ovo je uključivalo gene povezane sa otpornošću na mnoge najčešće korišćene humane antibiotike, uključujući fluorokinolone i beta-laktame.
Profesor Semjuel Šepard, voditelj digitalne mikrobiologije i bioinformatike, Ineos Oksfordski institut za antimikrobna istraživanja i Odeljenje za biologiju Oksfordskog univerziteta, vodeći autor studije, rekao je: „Antimikrobna rezistencija (AMR) je složen problem koji utiče ne samo na ljudsko zdravlje već i na životinje i životnu sredinu.
„Divlje ptice imaju potencijal da prenesu AMR na velike udaljenosti na stoku koja se uzgaja za konzumaciju mesa i na kućne ljubimce. Ovo može imati ekonomske implikacije za poljoprivredu, dobrobit životinja i sigurnost hrane.“
Životinje koje žive u urbanim sredinama izložene su različitim izvorima bakterija otpornih na antimikrobne lekove, kao što su reke kontaminirane otpadnim vodama, i mogu igrati ulogu u njihovom širenju na ljude. Kako ljudska populacija nastavlja da raste, urbanizacija narušava postojeće okruženje kao i životinje koje tamo žive. To dovodi do povećanog kontakta između ljudi i divljih životinja, pružajući nove mogućnosti za širenje zoonotskih patogena.
Uprkos ovoj pretnji globalnom zdravlju, bilo je malo istraživanja o tome kako poremećaj staništa utiče na bakterije koje nose životinje koje žive blizu ljudi. Ova nova studija pruža važne kvantitativne dokaze za prenos AMR-a kroz ekosisteme i naglašava međusobno povezane uloge ljudi, životinja i životne sredine u doprinosu širenju AMR-a.
Ptice mogu da putuju na velike udaljenosti, a mnoge vrste identifikovane u ovoj studiji, kao što su vrane i drozdovi, preovlađuju u urbanim sredinama, u bliskom kontaktu sa ljudima. Podaci dobijeni ovim istraživanjem biće od neprocenjive vrednosti za buduća istraživanja kako bi se razumeo pun uticaj ekspanzije ljudi na širenje zoonotskih patogena i AMR.