Video snimci koji osuđuju ili negativno prikazuju kršenje ljudskih prava u Kini teže je pronaći na TikToku nego na drugim rivalskim mrežama, otkriva nova studija, sugerišući da korisnici možda dobijaju nepotpunu sliku o istoriji zemlje kada pretražuju ključne termine ili fraze.
Američki korisnici TikTok-a koji pretražuju termine kao što su „Tiananmen“, „Tibet“ i „Uighur“ — reči koje se obično koriste u propagandi Komunističke partije Kine — vide manje „anti-kineskog“ sadržaja nego što te iste pretrage proizvode na Instagramu i Jutjubu, prema nova studija Instituta za istraživanje mrežnih zaraza na Univerzitetu Rutgers.
Analitičari su kreirali 24 nova naloga na TikTok-u u vlasništvu BiteDance Ltd., Instagram-u kompanije Meta Platforms Inc. i IouTube-u kompanije Alphabet Inc., kako bi ponovili iskustvo američkih tinejdžera koji se prijavljuju za društvene medije. Kada se pretražuju ključne reči koje se često odnose na kršenje ljudskih prava u zemlji, TikTokov algoritam je pokazao veći procenat pozitivnog, neutralnog ili irelevantnog sadržaja od Instagrama i Jutjuba, pokazalo je istraživanje.
„Ono što izdvaja TikTok je to što se tačne informacije o kineskom kršenju ljudskih prava najuspešnije istiskuju na platformi“, kaže Džoel Finkelštajn, direktor i glavni naučni službenik NCRI. U anketi sprovedenoj uporedo sa studijom, ljudi koji su koristili TikTok tri sata ili više dnevno bili su znatno pozitivniji u odnosu na stanje ljudskih prava u Kini od onih koji nisu.
Portparol TikTok-a se povukao na nalaze NCRI-a, rekavši da kreiranje novih naloga i traženje ovih ključnih reči ne odražavaju pravo korisničko iskustvo u aplikaciji. Takođe je istakao da je TikTok noviji servis od svojih rivala, a neki od incidenata su se desili mnogo pre nego što je TikTok postojao.
„Ovaj neispravan eksperiment koji nije recenzirao od strane kolega je očigledno osmišljen tako da dođe do lažnog, unapred određenog zaključka“, rekao je portparol TikTok-a u izjavi. „Kreiranje lažnih naloga koji komuniciraju sa aplikacijom na propisan način ne odražava iskustvo stvarnog korisnika, kao što ova takozvana studija ne odražava činjenice ili stvarnost.
TikTok, u vlasništvu kompanije sa sedištem u Pekingu, suočio se sa intenzivnim nadzorom američkih zakonodavaca i regulatora zabrinutih zbog uticaja kineske vlade na aplikaciju društvenih medija i njene potencijalne pretnje nacionalnoj bezbednosti. Ranije ove godine, predsednik Džo Bajden je potpisao zakon kojim je primorao BiteDance da proda aplikaciju do 19. januara ili se suoči sa zabranom u SAD.
Ideja da bi TikTok mogao da se koristi za širenje prokineskih poruka američkim građanima, posebno mladim ljudima, bila je ključni faktor u naporima Kongresa da zabrani aplikaciju. Tokom svedočenja u Kongresu u martu, direktor FBI Kristofer Rej upozorio je na sposobnost Kine da „sprovodi operacije uticaja” na TikTok, rekavši da bi te napore bilo „izuzetno teško” otkriti.
Istraživači NCRI-a su priznali da njihova studija ne pokazuje „definitivni dokaz“ da su kineska vlada ili zaposleni u TikToku namerno manipulisali algoritmom. Korisnici dodaju heštegove sadržaju.
Analiza se zasniva na prethodnim nalazima NCRI-a da TikTok pojačava ili umanjuje sadržaj na osnovu toga da li je u skladu sa interesima kineske vlade. Taj izveštaj su često citirali američki političari koji u aplikaciji vide pretnju nacionalnoj bezbednosti. Glavni izvršni direktor TikTok-a Shou Zi Chev nazvao je taj prethodni izveštaj pogrešnim kada je upitan o nalazima tokom saslušanja u Senatu ranije ove godine.
TikTok je ukazao Blumbergu na kritiku tog istraživanja koje je objavio Institut Cato, libertarijanski istraživački centar za slobodno tržište. (Jedan od ključnih donatora i bivših članova odbora Cato’s Instituta, Jeffrei S. Iass, takođe je značajan akcionar u matičnoj kompaniji TikTok-a, BiteDance.)
Rukovodioci BiteDance-a i TikTok-a više puta su negirali navode da kineska vlada koristi aplikaciju društvenih medija za širenje propagande, ali ti argumenti nisu uspeli da umire zvaničnike američke vlade. TikTok je od tada tužio američku vladu da poništi taj zakon, tvrdeći da Kongres nije potkrepio svoje tvrdnje da je aplikacija pretnja nacionalnoj bezbednosti.
NCRI je nezavisna neprofitna organizacija sastavljena od politikologa, stručnjaka za bezbednost i istraživačkih analitičara.
Da bi sproveli studiju, istraživači su prikupili više od 3.400 video snimaka koji se odnose na ključne reči „Ujgur”, „Sinjiang”, „Tibet” i „Tjenanmen”, termine koji istraživači smatraju važnim za poruke kineske vlade. Istraživači su pretraživali svaku ključnu reč na TikTok-u, Instagramu i IouTube-u i pregledali prvih 300-tinjak video snimaka koji su prikazani.
Odatle, svaki video je klasifikovan kao pro-Kineski, anti-kineski, neutralan ili irelevantan od strane do tri ljudska recenzenta. Istraživači su istakli da njihova klasifikacija sadržaja kao prokineskog ili anti-kineskog uključuje „subjektivno prosuđivanje“. Oni su dalje upozorili da „iako su uloženi napori da se pristrasnost svede na najmanju moguću meru, potencijal za interpretativne razlike ostaje“.
Recenzenti su klasificirali video-snimke koji su naglašavali nevolju Ujgura u Kini, pominjali oslobođenje Tibetana ili sadržavali slike zasnovane na masakru na Trgu Tjenanmen. Zvanične promotivne poruke KPK, poruke koje promovišu narativ da je Tibet oslobođen i patriotske slike trga Tjenanmen bez pominjanja masakra, smatrane su prokineskim sadržajem.
Analiza je pokazala da TikTok sadrži najveći udeo prokineskog sadržaja na sve tri platforme za pretragu reči „Tibet“ i „Tjenanmen“.
Više od 25% rezultata pretrage za „Tjenanmen“, na primer, smatra se prokineskim, što su istraživači definisali kao patriotske pesme, promocije putovanja ili scenske predstave u kojima se ne pominje masakr iz 1989. godine.
Za poređenje, samo oko 16% rezultata pretrage na Instagramu je bilo prokinesko, a samo oko 8% na Jutjubu. Portparol Instagrama je odbio da komentariše. Predstavnici IouTube-a nisu odmah odgovorili na zahtev.
U nekim slučajevima, Instagram i IouTube su pokazali veće stope pro-kineskog sadržaja nego TikTok. Za „Ujgur“ i „Sinjiang“ oko 50% pretraga na Jutjubu dalo je pozitivan sadržaj, u poređenju sa manje od 25% na TikTok-u. Istraživači su rezultate pripisali nekolicini uticajnih naloga koje su kreirali državni akteri ili su povezani sa njima.
