Međunarodni tim naučnika, uključujući istraživače iz Nemačke i Velike Britanije, opisao je novu vrstu drevnog morskog krokodila, Enalioetes schroederi. Enalioeti su živeli u plitkim morima koja su pokrivala veći deo Nemačke tokom perioda krede, pre otprilike 135 miliona godina.
Ovaj drevni krokodil bio je član porodice Metriorhinchidae, izuzetne grupe koja je razvila plan tela sličan delfinu. Metriorhinhidi su imali glatku kožu bez ljuske, peraje i repno peraje. Hranili su se raznim plenom, uključujući životinje koje se brzo kreću poput lignji i riba, ali neke vrste metriorhinhida imale su velike, nazubljene zube što sugeriše da su se hranile drugim morskim gmizavcima. Metriorhinhidi su najpoznatiji iz jurskog perioda, a njihovi fosili postaju sve ređi u kredi. Enalioetes schroederi je poznat po trodimenzionalnoj lobanji, što ga čini najbolje očuvanim metriorhinhidom poznatom iz krede.
Sven Sachs, iz Naturkunde-Museum Bielefeld i vođa projekta, rekao je: „Uzorak je izvanredan jer se radi o samo nekoliko metriorhinhida koji je poznat po trodimenzionalno očuvanoj lobanji. To nam je omogućilo da CT skeniramo uzorak i tako smo bili u stanju da naučimo mnogo o unutrašnjoj anatomiji ovih morskih krokodila. Izvanredna očuvanost nam je omogućila da rekonstruišemo unutrašnje šupljine, pa čak i unutrašnje uši životinje.
Dr Mark Jang, sa Škole geonauka Univerziteta u Edinburgu, objašnjava: „Enalioetes nam daje novi uvid u to kako su metriorhinhidi evoluirali tokom perioda krede. Tokom jure, metriorinhidi su razvili plan tela radikalno drugačiji od drugih krokodila, peraja , gubitak koštanog oklopa i glatke kože bez ljuske. Ove promene su bile adaptacije na sve više morskog načina života Enalioetes nam pokazuje da se ovaj trend nastavio iu kredi, jer su Enalioetes čak i veće oči od drugih metriorinha (koje su već bile velike po standardima krokodila). koštane unutrašnje uši bile su još kompaktnije od drugih metriorinhida, što je znak da je Enalioetes verovatno bio brži plivač.“
Savršeno očuvanu lobanju zajedno sa prvim vratnim pršljenom otkrio je pre više od sto godina arhitekta nemačke vlade D. Hapke u kamenolomu u Sachsenhagenu kod Hanovera. Primerak ima zanimljivu istoriju. Dat je na pripremu i proučavanje Henriju Šrederu iz Pruskog geološkog zavoda u Berlinu, gde se smatralo da je ugrađen u zbirku. To je dovelo do pretpostavke da je primerak izgubljen tokom Drugog svetskog rata. Kasnije je primerak ponovo otkriven u Minden muzeju u zapadnoj Nemačkoj. Ispostavilo se da je primerak vraćen nalazaču čija ga je porodica donela u Minden gde su posle Drugog svetskog rata našli novi dom, ponevši primerak sa sobom. Krokodil je od tada jedan od vrednih primeraka u kolekciji Mindena.
Henri Šreder iz Berlinskog geološkog istraživanja dao je početni opis, a po njemu je vrsta dobila ime.
Upoređujući fosil sa onima iz drugih muzejskih zbirki, Saks i njegov tim su utvrdili da je to vrsta koja je nova za nauku.