Priča o Grenlandu postaje sve zelenija — i strašnija. Nova studija pruža prve direktne dokaze da se središte — ne samo ivice — ledenog pokrivača Grenlanda istopilo u nedavnoj geološkoj prošlosti i da je ostrvo sada pokriveno ledom tada bilo dom zelenog pejzaža tundre.
Tim naučnika ponovo je ispitao nekoliko inča sedimenta sa dna ledenog jezgra dubokog dve milje, izvađenog u samom centru Grenlanda 1993. godine – i držanog 30 godina u skladištu u Koloradu. Bili su zapanjeni kada su otkrili zemljište koje je sadržalo drvo vrbe, delove insekata, gljive i makovo seme u netaknutom stanju.
„Ovi fosili su prelepi“, kaže Pol Birman, naučnik sa Univerziteta u Vermontu koji je zajedno sa diplomiranim studentom UVM Halej Mastrom i devetoro drugih istraživača vodio novu studiju, „ali, da, idemo od lošeg ka gorem“, u šta ovo implicira o uticaju klimatskih promena izazvanih ljudima na otapanje grenlandskog ledenog pokrivača.
Studija, objavljena u časopisu P-nAS 5. avgusta, potvrđuje da se led na Grenlandu otopio i da je ostrvo pozelenilo tokom prethodnog toplog perioda verovatno u poslednjih milion godina — što sugeriše da je džinovski ledeni pokrivač krhkiji nego što su naučnici imali realizovao do poslednjih nekoliko godina.
Ako se led koji je pokrivao središte ostrva otopio, onda je i veći deo ostatka morao da se otopi. „I verovatno za mnogo hiljada godina“, rekao je Birman, dovoljno vremena da se formira tlo i ekosistem zaživi.
„Ova nova studija potvrđuje i proširuje da se veliki porast nivoa mora desio u vreme kada uzroci zagrevanja nisu bili naročito ekstremni“, rekao je Richard Allei, vodeći klimatski naučnik u Penn State-u koji je pregledao novo istraživanje, „pružajući upozorenje o tome kakve bismo štete mogli da izazovemo ako nastavimo da zagrevamo klimu.“
Nivo mora danas raste više od jednog inča svake decenije. „I sve je brže i brže“, rekao je Birman.
Verovatno će biti nekoliko stopa viši do kraja ovog veka, kada su današnja deca babe i dede. A ako se oslobađanje gasova staklene bašte — iz sagorevanja fosilnih goriva — ne smanji radikalno, rekao je on, skoro potpuno otapanje leda Grenlanda tokom narednih vekova do nekoliko milenijuma dovelo bi do porasta nivoa mora za oko 23 stope.
„Pogledajte Boston, Njujork, Majami, Mumbaj ili izaberite svoj priobalni grad širom sveta i dodajte 20 plus stopa nivoa mora“, rekao je Birman. „Ide pod vodu. Ne kupujte kuću na plaži.“
Godine 2016, Joerg Schaefer sa Univerziteta Kolumbija i kolege testirali su stenu sa dna istog ledenog jezgra iz 1993. (nazvanog GISP2) i objavili tada kontroverznu studiju koja sugeriše da trenutni ledeni pokrivač Grenlanda ne bi mogao biti stariji od 1,1 milion godina; da su postojali produženi periodi bez leda tokom pleistocena (geološki period koji je počeo pre 2,7 miliona godina); i da ako se led otopi na lokaciji GISP2, onda bi se istopilo i 90% ostatka Grenlanda. Ovo je bio veliki korak ka preokretu dugogodišnje priče da je Grenland neumoljiva tvrđava od leda, zamrznuta milionima godina.
Zatim, 2019. godine, Pol Birman iz UVM-a i međunarodni tim ponovo su ispitali još jedno ledeno jezgro, ovo izvađeno u kampu Centuri blizu obale Grenlanda 1960-ih. Bili su zapanjeni kada su otkrili grančice, seme i delove insekata na dnu tog jezgra — otkrivši da se tamo led otopio u poslednjih 416.000 godina. Drugim rečima, zidovi ledene tvrđave su propali mnogo ranije nego što se ranije zamišljalo.
„Kada smo došli do otkrića u Camp Centuri-u, pomislili smo: ‘Hej, šta je na dnu GISP2?’, rekao je Birman, profesor u UVM-ovoj Rubenstein školi za životnu sredinu i prirodne resurse i saradnik na Gund institutu za životnu sredinu.
Iako su led i stena u tom jezgru opsežno proučavani, „niko nije pogledao u 3 inča zemlje da vidi da li je to zemlja i da li sadrži ostatke biljaka ili insekata“, rekao je on. Stoga su on i njegove kolege zatražili uzorak sa dna GISP2 jezgra koji se nalazi u Nacionalnoj naučnoj fondaciji za ledeno jezgro u Lejkvudu, u Koloradu.
Sada ova nova studija u PNAS-u pruža potvrdu da je hipoteza o „krhkom Grenlandu“ iz 2016. tačna. I produbljuje razloge za zabrinutost, pokazujući da je ostrvo bilo dovoljno toplo, dovoljno dugo, da se čitav ekosistem tundre, možda sa zakržljalim drvećem, uspostavio tamo gde je led danas dubok dve milje.
„Sada imamo direktne dokaze da ne samo da je led nestao, već da su tamo živele biljke i insekti“, rekao je Birman. „I to je neosporno. Ne morate se oslanjati na proračune ili modele.“
Prvo otkriće da je na dnu ledenog jezgra bio netaknut biološki materijal – ne samo šljunak i stena – napravio je geonaučnik Endru Krist koji je završio svoju doktorsku disertaciju. radio u UVM-u i bio postdoktorski saradnik u Biermanovoj laboratoriji. Onda je Halej Mastro preuzeo slučaj i počeo pomno da proučava materijal.
„Bilo je neverovatno“, rekla je. Pod mikroskopom, ono što je izgledalo samo kao mrlje koje plutaju na površini otopljenog uzorka jezgra, u stvari je bio prozor u pejzaž tundre.
Radeći sa Doroti Peteet, stručnjakinjom za makrofosile u Zemljinoj opservatoriji Lamont-Doherti i koautorom nove studije, Mastro je uspeo da identifikuje spore iz mahovine, ljuske mlade vrbe, složenog oka insekta, “ a onda smo pronašli arktički mak, samo jedno seme toga“, rekla je ona. „To je mali cvet koji se zaista dobro prilagođava hladnoći.“
Ali ne tako dobro. „To nam daje do znanja da se led na Grenlandu otopio i da je bilo zemlje“, rekao je Mastro, „jer mak ne raste na kilometrima leda“.
