ovi istraživački rad, koji vodi akademik sa Univerziteta u Londonu (UCL), upozorava na značajne rizike povezane s neusklađenošću između pravnog, političkog i naučnog pristupa u borbi za poboljšanje kvaliteta vazduha. U radu „Iskoristiti nauku, politiku i zakon za isporuku čistog vazduha“, profesori Eloise Scotford (UCL Pravni fakultet), Alastair Levis (Univerzitet u Jorku) i Delphine Misonne (UCLouvain Saint-Louis, Brisel) analiziraju izazove u postizanju ciljeva čistog vazduha globalno.
Iako su postignuti značajni rezultati u zakonodavstvu i politici kvaliteta vazduha, naučni dokazi pokazuju da zagađenje vazduha i dalje ugrožava zdravlje i pri niskim koncentracijama. Ovo čini ciljeve čistog vazduha hitnijim, ali istovremeno težim za ostvarivanje.
Istraživanje ukazuje na potrebu za većom koordinacijom između različitih sektora kako bi se unapredila politika kvaliteta vazduha. Preporučuje se prelazak sa ambicioznih politika na one koje su ostvarive, kroz integraciju naučnih, političkih i pravnih saznanja.
Ključne oblasti za koordinaciju uključuju:
- Postavljanje standarda: Razvijanje standarda koji obuhvataju sve relevantne zagađivače, uključujući crni ugljenik, ultrafine čestice i formaldehid, kako bi se uskladili sa najnovijim naučnim saznanjima.
- Urbanističko planiranje: Razmatranje uticaja zagađenja na ugrožene zajednice i manjinske etničke grupe, kao i integracija politika na lokalnom, nacionalnom i nadnacionalnom nivou.
- Koordinacija politike: Usklađivanje regulacija kako bi se obezbedilo da mere smanjenja emisije zagađivača i klimatskih emisija budu efektivne, uz primer niskougljeničnih goriva za vazduhoplovstvo koji ilustruje potrebu za paralelnim regulatornim zahtevima.
Istraživači ističu da je potrebno više istraživanja i finansiranja kako bi se prevazišla trenutna pristrasnost u regulaciji zagađivača, kao i da bi se omogućila bolje koordinacija između različitih sektora. Takođe naglašavaju važnost dinamičnog regulatornog razvoja kao ključnog faktora za postizanje globalnih ciljeva u kvalitetu vazduha.