Nova genetska analiza sprovedena od strane međunarodnog tima naučnika rešila je dugo postojeći mit o Kasparu Hauzeru, misterioznom mladiću čiji je identitet intrigirao javnost više od dva veka. Studija je objavljena u časopisu iScience kao pre-dokazni rad.
Kaspar Hauzer neočekivano se pojavio u Nemačkoj 1828. godine, tvrdeći da je odrastao u potpunoj izolaciji u tamnici, pod starateljstvom nepoznatog čoveka kojeg nikada nije video. Njegova nesposobnost za govor ili pisanje, kao i anonimno pismo koje je nosio, u kojem je tvrdio da je bio izolovan od detinjstva, privukli su pažnju javnosti.
Priča o Hauzeru postala je predmet opšteg interesovanja, posebno kada je kralj Bavarske, Ludvig I, naredio njegovo neprekidno čuvanje radi zaštite. Ovo je podstaklo spekulacije da bi Hauzer mogao biti potomak kuće Baden, teorija poznata kao „Teorija princa“.
Pretpostavka je bila da bi Hauzer mogao biti sin vojvode Karla, kidnapovan i zamenjen kao novorođenče, a da je umesto njega umrla bolesna beba. Ovo bi ga postavilo kao zakonitog naslednika i promenilo tok događaja u kući Baden.
Nakon što su se tehnologija DNK analize razvile krajem 20. veka, naučnici su se pridružili istraživanju kako bi razrešili enigmu Hauserovog identiteta. Međutim, prethodne analize DNK uzoraka nisu davale jasne rezultate, delimično zbog sumnje u autentičnost uzoraka.
Nedavna studija je koristila napredne forenzičke metode kako bi analizirala DNK fragmente iz pramenova kose Hausera, te uporedila rezultate sa uzorcima krvi sa njegove odeće iz muzeja. Analiza mitohondrijalne DNK je nedvosmisleno pokazala da Hauserov genetski profil nije povezan sa kućom Baden.
Profesorka Turi King, poznata po radu na identifikaciji kralja Ričarda III, bila je deo tima naučnika koji je sproveo ovu studiju. Koristeći najsavremenije metode analize drevne DNK, tim je uspeo da odbaci teoriju o Hauserovom plemićkom poreklu.
Profesor King ističe da, iako su uspeli da otkriju da Hauser nije povezan sa kućom Baden, pravi identitet mladića i dalje ostaje misterija. Njegov genetski profil sugerira zapadnoevropsko poreklo, ali nije moguće precizno odrediti geografsko poreklo.
