Većina Amerikanaca je svesna lažnih vesti i dezinformacija. U novoj studiji, istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji pokušali su da otkriju da li pretnja dezinformacijama tera Amerikance da traže izvore vesti koji odražavaju njihova sopstvena politička uverenja.
Studija, objavljena u časopisu Pregled dezinformacija u školi Harvard Kenedi, otkrila je da su demokrate, stariji pojedinci i oni sa višim nivoom obrazovanja više zabrinuti zbog dezinformacija uopšte, i da se u poređenju sa republikancima, demokrate, posebno, verovatnije obraćaju partizanski medijski izvori kada je njihova zabrinutost zbog dezinformacija veća.
Analizom nacionalno reprezentativnih anketa odraslih Amerikanaca, istraživači, predvođeni Dolores Albaracin, profesorkom Univerziteta znanja Ejmi Gutman Pen i direktorom Odseka za komunikacione nauke u Centru za javnu politiku u Anenbergu, takođe su otkrili da je percipirana sposobnost osobe da razlikuje između tačnih i lažnih vesti ne utiče na to koliko često traže vesti od stranačkih izvora vesti.
„Kada su pod pretnjom, ljudi ne traže uvek informacije na optimalan način“, kaže glavni autor Elizabet Haris, bivši postdoktorski saradnik Villiam J. Henrich u Centru za javnu politiku Annenberg. „U idealnom svetu, ljudi koji su zabrinuti zbog dezinformacija koristili bi širok spektar izvora da uporede sve informacije koje pronađu. Želeli smo da vidimo da li ljudi izbegavaju vanstranačke izvore vesti kada su zabrinuti zbog dezinformacija.“
Tokom godinu dana, istraživački tim je sproveo tri istraživanja u kojima je procenjivala zabrinutost demokrata i republikanaca zbog dezinformacija, kako je ta zabrinutost uticala na njihove medijske navike, pa čak i da li je percipirana sposobnost osobe da otkrije tačne vesti od lažnih vesti uticala na ovaj odnos.
Svako istraživanje je anketiralo preko 1.000 odraslih Amerikanaca, pri čemu se otprilike polovina izjasnila kao demokrate, a polovina kao republikanci.
U jednoj anketi, učesnici su izvestili (a) koliko su zabrinuti zbog dezinformacija, (b) svoje osnovne demografske informacije (tj. godine, obrazovanje i pol), (c) svoju političku pripadnost i (d) koliko često planiraju da dobijanje informacija iz različitih medijskih izvora u narednoj sedmici. U drugoj anketi, istraživači su merili percipiranu sposobnost učesnika da razlikuju istinite i lažne vesti. U trećem istraživanju, sprovedenom tokom devet meseci, učesnici su prijavili koliko često konzumiraju određene medijske izvore, a ne koje medijske izvore planiraju da konzumiraju u budućnosti.
Ove ankete su omogućile istraživačima da analiziraju kako je pristrasnost određenih medijskih izvora – kao što su Breitbart Nevs na desnoj strani ili MSNBC na levoj strani – bila u interakciji sa uzrastom, obrazovanjem, polom i političkim opredeljenjem ispitanika.
Istraživači su otkrili da i demokrate i republikanci konzumiraju više mejnstrim medija nego partizanske medije, i da je među demokratama veća zabrinutost zbog dezinformacija povezana sa većom upotrebom liberalno orijentisanih izvora. Generalno, poverenje u nečiju sposobnost da razlikuje tačne vesti od lažnih vesti nije uticalo na želju pojedinaca da traže partizanske medije.
„Naši nalazi naglašavaju izazove u rešavanju dezinformacija“, rekao je Albarasin. „Samo podizanje svesti možda nije dovoljno i moglo bi da ima neželjene posledice na navike potrošnje medija. Stoga je razumevanje dinamike kako problemi dezinformacija oblikuju izbor medija ključno za razvoj efikasnih strategija za borbu protiv dezinformacija, a naše istraživanje naglašava potrebu za nijansiranim pristupima koji uzmite u obzir psihološke posledice svesti o dezinformacijama. Samo podizanje uzbune može imati štetne posledice.“
