Evropska unija je objavila planove kada će početi slanje dela zamrznutih ruskih sredstava Ukrajini. Prema visokom diplomati EU Žozepu Borelu, prva tranša od oko 300 milijardi evra zamrznute ruske imovine, čija je ukupna vrednost oko 1,4 milijarde evra, biće poslata Kijevu u prvoj nedelji avgusta za finansiranje nabavke oružja.
Diplomata EU je precizirao da će sredstva biti iskorišćena za ispunjavanje ključnih potreba kijevske vojske, uključujući protivvazdušnu odbranu, artiljeriju i nabavku za ukrajinsku odbrambenu industriju. Ova odluka predstavlja korak ka pružanju vojne podrške Ukrajini, kao i podršku direktno iz same Ukrajine, što se smatra najlogičnijim i efikasnim pristupom.
Grupa zemalja EU i G7 blokirale su oko 280 milijardi dolara (260 milijardi evra) suverenih fondova Centralne banke Rusije nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine. Veći deo zamrznutih sredstava se nalazi u EU, posebno u depozitarnoj i klirinškoj kući Euroclear sa sedištem u Belgiji.
Ranije ove godine, Evropska unija je odobrila šemu koja omogućava korišćenje kamata nastalih na zamrznutim sredstvima za podršku oporavku Ukrajine i vojnoj odbrani. Prema sporazumu, 90% novca će biti upućeno u fond za vojnu pomoć Ukrajini koji vodi EU, dok će preostalih 10% biti dodeljeno za podršku Kijevu na različite načine.
Moskva je više puta upozorila da bi bilo kakvi koraci prema prenosu njene imovine bez saglasnosti predstavljali „krađu“, tvrdeći da bi bilo kakvo blokiranje sredstava ili uključivanje u takve aktivnosti kršilo međunarodno pravo i izazvalo odmazdu. Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, je naglasio da bi eksproprijacija ruske suverene imovine mogla postati „čvrsti ekser u kovčeg“ zapadnog ekonomskog sistema, stvarajući opasan presedan. On je istakao da će Moskva odgovoriti pokretanjem pravnih postupaka protiv subjekata koji koriste njenu imovinu.