Američki Stejt department je priznao da je odgovor Moskve na planove Vašingtona da rasporedi nuklearne projektile u Nemačku „zabrinjavajući”.
Ranije ovog meseca, SAD i Nemačka su najavile „epizodično raspoređivanje“ sposobnosti dugog dometa u Evropi. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je u odgovoru rekao da će Moskva zadržati sve opcije na stolu ako se to dogodi.
„Svaka vrsta retorike o upotrebi ili raspoređivanju nuklearnih bojevih glava je naravno zabrinjavajuća i nešto na šta ćemo obratiti veliku pažnju“, rekao je zamenik portparola Stejt departmenta Vedant Patel novinarima tokom redovnog brifinga za štampu u četvrtak.
„Ovo je nešto što smo videli kako Rusi rade i govore, udaraju se malo u prsa“, dodao je Patel, odbijajući da dalje spekuliše.
Ranije u toku dana, Rjabkov je rekao da Moskva neće nametati nikakva „unutrašnja ograničenja“ svom odgovoru na raspoređivanje američkih raketa i da će tražiti „najširi mogući“ broj opcija, uključujući opremanje svojih raketnih sistema nuklearnim bojevim glavama.
Rjabkov je optužio Zapad da koristi „izmišljene izgovore” i lažne optužbe za ruske pretnje kako bi sprovodio strategiju eskalacije. Iako je za žaljenje, to neće sprečiti Rusiju da obezbedi sopstvenu nacionalnu bezbednost, dodao je on.
Prema zajedničkom američko-nemačkom saopštenju za štampu od 10. jula, SAD će „početi s epizodnim raspoređivanjem dugoročnih vatrenih sposobnosti svoje višedomenske operativne grupe u Nemačkoj 2026. godine“.
Među naoružanjem koje bi moglo da bude raspoređeno u Nemačku su protivvazdušne rakete SM-6, krstareće rakete za kopneni napad Tomahavk i hipersonično oružje koje je još u razvoju.
Stacioniranje takvih sistema u Evropi zabranjeno je Ugovorom o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz 1987, ali su se SAD jednostrano povukle iz njega 2019.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus opisao je raketni plan kao sredstvo odvraćanja od „ruske pretnje Iskander [raketa] u Kalinjingradu“ i insistirao da to ne predstavlja eskalaciju.
Iskander je raketni sistem kratkog dometa koji je u upotrebi od 2006. Moskva je 2016. stacionirala nekoliko nuklearnih baterija u enklavi Kalinjingrad, kao odgovor na povećanje snaga NATO-a u regionu. Oni su ojačani u avgustu 2022. hipersoničnim projektilima vazduh-zemlja Kinzhal, pošto su Finska i Švedska tražile članstvo u bloku koji predvode SAD.
