Federalna policija Brazila sprovela je istragu koja je dovela do navoda da je brazilska obaveštajna agencija (ABIN) nezakonito špijunirala članove pravosuđa, zakonodavce i novinare tokom administracije bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, pokazuju sudski zapisi u četvrtak.
Među žrtvama špijunaže su bili predsednik veća Artur Lira, vrhovni sudija Aleksandar de Moraes, bivši guverner Sao Paula Žoao Dorija, kao i članovi ekološke agencije Ibama, navodi se u dokumentu Vrhovnog suda koji je potpisao sam Moraes.
Policija je u četvrtak izdala pet preventivnih naloga za hapšenje radi razbijanja „kriminalne organizacije“ koja je, prema optužbama, ilegalno nadzirala javne vlasti i proizvodila lažne vesti koristeći resurse ABIN-a.
„Nalozi za hapšenje su izdati za bivšeg člana Sekretarijata za društvene komunikacije Mateusa de Karvalja Spozita, biznismena Ričardsa Dajera Pozera, influensera Rožerija Beralda de Almeide, federalnog policajca Marsela Arauha Bormeveta i vojnog oficira Đankarla Gomesa Rodrigesa.“
Iako se ime bivšeg predsednika Bolsonara pojavljuje pet puta u odluci Vrhovnog suda kojom se odobravaju nalozi za hapšenje, on nije zvanično optužen za naređivanje špijunaže.
Prema sudskom dokumentu, istraga je otkrila da je ABIN koristila svoje resurse kako bi nadzirala ljude povezane sa istragama koje uključuju članove porodice Bolsonara, implicirajući njegovu povezanost sa navodnom špijunažom.
Rodrigo Sančez Rios, profesor prava sa Papskog katoličkog univerziteta u Parani, ističe da „široko je prihvaćeno da je Bolsonaro bio upoznat sa ilegalnom šemom špijunaže u obaveštajnoj agenciji.“
„Policija takođe tvrdi da je grupa pokušala da se umeša u nekoliko policijskih istraga, uključujući i one usmerene na dva Bolsonarova sina, Jaira Renana i Flavija, trenutnog senatora.“
Optuženi su za različite zločine uključujući kriminalno udruživanje, pokušaj ukidanja demokratske vladavine prava, tajno presretanje komunikacija i invaziju na tuđe kompjuterske uređaje.
Ovo nije prvi put da je Bolsonaro povezan sa pravnim problemima, s obzirom na optužbe za proneveru, pranje novca i kriminalno udruživanje u vezi sa luksuznim nakitom iz Saudijske Arabije.
Njegova nepodobnost za kandidaturu na izborima do 2030. godine, proglašena od strane najvišeg izbornog suda Brazila zbog sumnje u bezbednost elektronskog sistema glasanja, takođe je bio predmet kontroverze.