Međunarodni krivični sud u Hagu (MKS) izdao je naloge za hapšenje Sergeja Šojgua, bivšeg ruskog ministra odbrane i načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije generala Valerija Gerasimova zbog navodnih zločina počinjenih tokom rata u Ukrajini.
Time je broj naloga za hapšenje izdatih protiv visokih ruskih osumnjičenih porastao na šest otkako je Moskva poslala trupe u Ukrajinu u februaru 2022. Među njima je i ruski predsednik Vladimir Putin, koji se suočava sa optužbama za deportaciju ukrajinske dece u Rusiju.
Kijev je pozdravio ovaj potez suda, ali ga je Moskva odbacila kao pravno besmislen.
Sud sa sedištem u Hagu saopštio je da su Šojgu i Gerasimov osumnjičeni da su počinili ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zbog usmeravanja napada na civile i civilne objekte u Ukrajini.
Sudije su utvrdile da postoje „razumni razlozi da veruju da dvojica osumnjičenih snose odgovornost za raketne udare ruskih oružanih snaga na ukrajinsku električnu infrastrukturu“ između 10. oktobra 2022. i 9. marta 2023. godine, saopštio je MKS u saopštenje za javnost.
Rusija, koja nije članica MKS, više puta je govorila da je energetska infrastruktura Ukrajine legitiman vojni cilj i poriče da je napadala civile ili civilnu infrastrukturu.
Ukrajina takođe nije članica, ali je MKS-u dodelila jurisdikciju da procesuira zločine počinjene na njenoj teritoriji od novembra 2013. godine.
Kijev je pozdravio potez za izdavanje naloga za hapšenje.
Savet bezbednosti Rusije, na čijem čelu je Šojgu, saopštio je da je postupak suda deo hibridnog rata protiv Moskve.
„Ovo je samo davanje vetra, pošto se nadležnost MKS ne proteže na Rusiju i napravljen je kao deo hibridnog rata Zapada protiv naše zemlje“, prenela je agencija Tas navode iz saopštenja Saveta.
